Izvor: Politika, 24.Jan.2014, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada se operiše, ne gleda se u sat
Hrvatski hirurg napustio operaciju, jer mu je isteklo radno vreme. – Naši lekari tvrde da rade prekovremeno i kad im se ne plaća
Vest da je zagrebački hirurg kada mu je istekla smena, na pola operacije kojom je pacijentu uklanjao priraslice u trbuhu napustio operacionu salu i bolesnika, uz obrazloženje da mu se prekovremeni sati ne isplaćuju, zgranula je hrvatsku javnost, ali i naše lekare.
Zagrebački hirurg se na ovakav potez, kako je objasnio, odlučio da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi pokazao kako je besmislen novi kolektivni ugovor koji je lekarima uveo rad po smenama i dozvolio samo 180 sati plaćenog prekovremenog rada. Dok predsednik Hrvatske lekarske komore Hrvoje Minigo indirektno podržava potez ovog hirurga, uz objašnjenje da je usvojeni novi sistem rada neodrživ, jer lekari ne popravljaju pacijente, oni nisu automehaničari da svakog trena mogu prekinuti svoj rad, dotle direktorka Lekarske komore Srbije dr Tatjana Radosavljević smatra da ništa slično ne bi moglo da se dogodi u Srbiji.
– Nisam pristrasna, ali poznajući srpske lekare tvrdim da se to ne bi dogodilo, a takođe po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti to bi moglo vrlo strogo da se kazni. Hirurzi imaju najviše prekovremenih sati koje nikada ne naplate ili iskoriste – kaže dr Radosavljević, koja podseća kako se kod nas menadžeri klinika i bolnica različito dovijaju kako da zaposlenima nadoknade prekovremeni rad, jer nema para da se isplate sva prekovremena dežurstva.
Kardiohirurg po specijalnosti i direktor Kliničkog centra Srbije (KCS) profesor dr Miljko Ristić ističe da nikada u našim zdravstvenim ustanovama nije čuo za ovakav potez, makar i iz revolta zbog niskih plata.
– Ne bih mogao da nađem opravdanje i oprostim takav odnos prema radu i radnom vremenu, bez obzira kakvi su zakoni i kolektivni ugovori. U Urgentnom centru i KCS-u mnogo puta smo svesno prekršili neku papirologiju, kada smo shvatali da je ona na štetu pacijenta. Kada se rade zahtevne operacije ili transplantacije srca, nijednom članu tima ne pada na pamet da gleda u sat. Nekako se dešavalo da smo sve četiri transplantacije srca radili u noćnim satima – kaže dr Ristić.
On objašnjava da je pravilo da isti hirurg koji započne operaciju ostaje do njenog kraja, a njima se plaća prekovremeni rad. Nikada se ne može u potpunosti objasniti onome ko nastavlja operaciju sve ono na šta se u toku jednog zahvata naiđe.
– Imamo limit plaćanja prekovremenih sati, koje svesno ne poštujemo baš iz ovih razloga. Našim lekarima je odobreno 40 sati prekovremenog rada mesečno, a za pojedine grane u Urgentnom centru, u kardiohirurgiji, u vaskularnoj hirurgiji ili anesteziji i 60 sati, a dogodi se da neki lekari i to „probiju” – kaže direktor KCS-a.
Abdominalni hirurg Klinike za hirurgiju beogradskog Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara” dr Zoran Milićević kaže da nikada nije čuo da je neko od hirurga ostavio posao na pola, samo zato što mu se završila smena. Istina, može da se dogodi da tokom operacije nekom hirurgu pozli i da ga zameni kolega.
– Ipak, ne treba uopštavati: hirurzi su različiti, neko završi brže, neko sporije. Svi hirurzi imaju negde u glavi da treba operaciju da završe u neko dogledno vreme, ali kada se nešto iskomplikuje ostaje se dokle treba. Opet, nikad se ne može sve predvideti. Sada se smanjuju plate lekarima, luda su vremena, ne zna se šta nas čeka – oprezan je dr Milićević.
Na pitanje da li bi se potez zagrebačkog hirurga mogao očekivati u srpskim bolnicama, ako bi se uveo strogi smenski rad i neplaćanje prekovremenog rada, direktor Dečje univerzitetske klinike profesor dr Zoran Radojičić smatra da je teško odgovoriti.
– Većina doktora sigurno to ne bi nikada uradila, to je svima jasno, ali sigurno je važno precizno definisati proceduru kako se angažuju ekipe van radnog vremena i kako se plaćaju kada moraju da rade van radnog vremena. Mnoge stvari kod nas funkcionišu godinama iz entuzijazma, ali ako želite da nešto sigurno funkcioniše, neophodno je precizno definisati pravila. Sve ovo je posebno važno kada govorimo o organizaciji transplantacije sa kadavera, za koju je neophodno angažovati ekipu u pola dana i u pola noći. Sada to funkcioniše, verovali ili ne, pre svega zbog entuzijazma lekara koji su uključeni u te operacije, ali mislim da je ta faza pri kraju i da je sada pravo vreme da se precizno definišu pravila i način plaćanja ljudi koji to rade, ako želimo da dalje razvijamo tu oblast – kaže dr Radojčić.
Olivera Popović
objavljeno: 24.01.2014.
