Izvor: Politika, 08.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada nam na poslu podignu pritisak
Procena je da u Srbiji ima preko dva miliona stanovnika sa hipertenzijom. Visok pritisak ima sve veći broj mladih, zapravo dece iz osnovnih i srednjih škola
Četrdesetogodišnjak koji radi za stranu kompaniju i ima odličnu platu stalno svom kardiologu postavlja pitanje: kako su mu vrednosti krvnog pritiska dok je na poslu visoke, a sasvim normalne dok je na odmoru. Čovek je primetio i da mu se pritisak „skače” ili „pada” i u toku dana: od buđenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i tokom boravka na poslu krvni pritisak je visok, kako dođe kući – sve u redu!
Njegov kardiolog je iskusnim lekarima – ekspertima i profesorima na Medicinskom fakultetu, koji su vodili „radionicu” o nedoumicama i dilemama u lečenju hipertenzije, postavio pitanje kako da leči ovog svog pacijenta, koji, nažalost nije jedini.
Odgovor je bio jednoglasan: sedativima.
Docent dr Vesna Stojanov, kardiolog i inicijator ovog skupa, čiji je organizator farmaceutska kompanija „Berlin–Hemi”, objasnila je da se sve više izdvaja posebna grupa poremećaja krvnog pritiska, tzv. radno zavisna hipertenzija, naročito prisutna kod muškaraca u čak 62 procenta.
– Stres na poslu, naročito neizvesne situacije tipa da li ću zadržati ili izgubiti posao izdvojili su grupu pacijenata kod kojih krvni pritisak poraste odlaskom na posao, a vrednosti se vraćaju na normalu po povratku sa posla. Naravno, idealno bi bilo takvim osobama savetovati da promene posao, sredinu, da promene šefa, ali malo je onih koji to mogu i da urade. Zato su lekovi broj jedan za ovu kategoriju pacijenata anksiolitici (lekovi za smanjenje teskobe, uznemirenosti, strepnje, anksioznosti), uz antihipertenzive bez dvadesetčetvoročasovnog dejstva – odgovorila je doktorka Stojanov.
Skup na kojem se čulo mnogo praktičnih saveta bio je prilika da se još jednom ponovi koliko je važno pravilno meriti vrednosti krvnog pritiska i sprečiti takozvana „hipertenzija belog mantila” – skok pritiska kada se čovek u ambulanti istraumira od lekara i samog čina merenja, pa vrednosti nisu prave, a proglasi se za bolesno stanje i prepišu lekovi, iako se problem može rešiti uz malo promena u ishrani i uz više fizičke aktivnosti.
–Lekari su često u žurbi, a pravilno merenje podrazumeva da se u ambulanti pritisak meri uvek tri puta u rasponu od pet minuta, na obe ruke, a da se zatim utvrdi srednja vrednost. Kod osoba koje se žale na iznenadne vrtoglavice ili nesvestice pri ustajanju, mahom su to stariji, pritisak treba izmeriti u stojećem stavu. Osim merenja važno je pitati pacijenta kada je prvi put osetio simptome, da li pije neke lekove– rekla je doktorka Stojanov.
Samomerenje pritiska aparatima koje pacijenti imaju kod kuće ume da donese, kako je rečeno na skupu, ponekad više štete od koristi: čovek izmeri sebi pritisak, ako su vrednosti povišene – uzme lek, ako nisu – sam sebi odredi da može da preskoči terapiju.
U Srbiji, iako nema precizne statistiku, procena je da ima preko dva miliona stanovnika sa hipertenzijom. Doktorka Stojanov naročito upozorava na činjenicu da visok pritisak ima sve veći broj mladih, zapravo dece iz osnovnih i srednjih škola.
– Kod dece je najveći problem fizička neaktivnost i mnogo sati provedenih pred kompjuterom ili TV. Ako se mladi bave fizičkom aktivnošću, onda je to najčešće odlazak u teretanu, pri čemu pre polaska nije konsultovan lekar, niti tamo postoji trener koji prati vežbanje. Onda podizanje tegova negativno deluje na krvni pritisak i mladi dobijaju hipertenziju – upozorila je ona.
Docent dr Milan Petakov iz Instituta za poremećaje metabolizma, dijabetes i endokrinologiju KCS, objasnio je značaj prepoznavanja endokrinoloških problema, koji su uzrok pojave hipertenzije, jer tada je važnije lečiti endokrinološki poremećaj nego pacijentu davati lekove za snižavanje pritiska koji mu ne pomažu. Dr Petakov je lekarima u domu zdravlja savetovao da pacijente sa visokim pritiskom za koje sumnjaju da je uzrok tome neki endokrinološki poremećaj, pošalju na jednostavan laboratorijski test hormona aldosterona u krvi, pa ako su vrednosti veće od 30 – sledi uput za endokrinološku kliniku.
Olivera Popović
[objavljeno: 09/06/2008.]
