Izvor: Politika, 21.Okt.2011, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada je valcer više od plesa
Kristinu Živankić život nije mazio, ona se uspešno bori protiv mnogih prepreka, iako je u invalidskim kolicima već 21 godinu
Zrenjanin – Kada je zaplesala valcer na podijumu u Austriji, zemlji gde je pre nekoliko vekova nastala ova igra, Kristina Živankić je bila najsrećnija na svetu. Ni ostali prisutni nisu bili ravnodušni. Naročito kada joj je partner skinuo plašt i kada se ispostavilo da ona pleše u invalidskim kolicima.
Kristini je taj valcer >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bio nešto mnogo više od igre. Javno je zaplesala prvi put nakon 21 godine. Tačno toliko je prošlo od saobraćajne nesreće posle koje se nikad više nije oslonila na svoje noge.
– Kobnog dana sam stradala na povratku iz Novog Sada. Išla sam po materijal za frizersku radnju. U stvari, to mi je bio izgovor. Tog dana sam od jutra bila nervozna jer sam čula da se ženi moj bivši muž od koga sam se rastala pre tri meseca. Ja sam ostala sama sa dve kćerkice i bila sam opterećena našom sudbinom. Sletela sam sa puta, a nakon godinu dana mi je saopšteno ono što sam i naslućivala, da nikada više neću da prohodam – prepričava Kristina događaj koji ne može da se zaboravi.
Rešila je da se bori. Pre nesreće je imala još jedno veliko iskušenje. Starija kćerkica je obolela od teškog oblika pneumonije. Oporavila se posle dugog lečenja i kada su svi osim majke već izgubili nadu. Zato se nije mirila ni posle svog stradanja. Ona treba svojoj deci. Kada se vratila iz bolnice, dovela je kćerkice od svojih roditelja i živela zajedno s njima od frizeraja kojim se bavila iz invalidskih kolica. Rešila je da joj hendikep ne bude na putu ostvarenju najveće želje da njena deca imaju bezbrižan život.
A u životu u kolicima nailazi se na razne prepreke koje uglavnom zapažaju samo oni koji se u njima voze. Zato je rešila da ih otklanja i potpuno se tome posvetila posle deset godina bavljenja frizerskim poslom iz kolica. Od 1995. vodi Udruženje paraplegičara u Zrenjaninu koje se brzo svrstalo među najorganizovanije u zemlji. Ne bi trebalo trošiti reči o njegovom radu, ako se samo kaže da je u gradu na Begeju uklonjeno najviše barijera koje su se nalazile pred ljudima u kolicima. Ovde su paraplegičari zaigrali košarku, izašli na strelište, formirali svoj internet-klub. Nizala su se njihova okupljanja iz cele Srbije.
– Fizičke prepreke nisu jedine, još su teže one u ljudskim glavama. Koliko sam vremena samo potrošila ubeđujući hendikepirane, a često i njihove roditelje, da treba da izađu na ulicu, da odu u posetu jedni drugima – objašnjava Kristina i dodaje da su nju Zrenjaninci zapamtili pošto su je često sretali na ulici, ponekad i samu. Išla je od vrata do vrata da bi pomogla ljudima u nevolji.
– Danas je sretanje naših članova u centru grada normalna pojava i to je veliki napredak – ponosi se ona i ističe da joj niko nije dao toliku podršku kao Ljubiša, čovek velikog srca koji je ušao u njihovu porodicu pre dve decenije i zavoleo nju i decu i mnogo im pomaže.
Kristina je imala još jednu veliku nesreću. U 21. godini umrla joj je ćerka od neizlečive bolesti.
– Ćerka je nakon mojih i njenih teških muka otišla, a ja sam nastavila da se borim. Život je večna borba, to svi znamo, a o tome uglavnom ćutimo – veli Kristina i ističe da je svaka pomoć ljudima iz populacije nepokretnih dragocena.
– Posebno kada je reč o uklanjanju barijera u našem okruženju. Otkloniš jednu prepreku, pomogao si mnogima – ističe ona i navodi kako najvećim neuspehom smatra nerazumevanje zrenjaninskih političara. Bila je u jednom mandatu odbornik gradske skupštine. Sala je na spratu i stalno su je gore nosili.
– Predlagala sam da se ugradi lift. Ne zbog mene već da bi svako ko deli moju sudbinu mogao da ima taj osećaj da može da dođe do najvišeg mesta – do gradonačelnika. Neko to ne razume – gorko zaključuje.
Povukla se iz politike, a posvetila plesu. Prva je žena u kolicima koja je zaplesala u jugoistočnoj Evropi. Kažu da kad pleše iz nje isijavaju njeni odvažnost i ponos.
– Tada mislim da mogu sve. Moj ples je simbolična poruka svima koje je zadesilo što i mene. Sve lepo događa se, u stvari, u našim glavama. Učinite sve da vam se događaju lepe stvari. Mašta nam je svima dostupna – poručuje Kristina.
Đuro Đukić
objavljeno: 22.10.2011
