Izvor: BKTV News, 20.Feb.2012, 13:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada bi žene vodile svet
Da li bi svet bio mirniji kada bi njim vladale žene? Izazovna knjiga psihologa sa Univerziteta Harvard Stevena Pinkera kaže da je odgovor 'da'.
U knjizi 'Bolji anđeli naše prirode' Pinker iznosi podatke koji pokazuju da ljudsko nasilje, iako u velikoj meri danas još prisutno, postepeno opada. Osim toga, kako kaže, 'tokom duge istorije žene su bile i bit će umirujuća snaga.
Tradicionalni rat je muška igra: plemenske žene nikada se ne udružuju kako bi napale susedna sela. Kao >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << majke, žene imaju evolutivne podsticaje da održe mirne uslove u kojima odgajaju svoje potomke te da osiguraju preživljavanje svojih gena u sledećoj generaciji.
Skeptici odmah odgovaraju da žene nisu počinjale rat iz prostog razloga jer su retko bile na vlasti. Da su imale ovlaštenja lidera, uslovi anarhičnog sveta bi ih primorali da donose iste ratoborne odluke kao što to muškarci čine.
Margaret Thatcher, Golda Meir i Indira Gandhi su bile uticajne žene; svaka od njih je svoju zemlju uvela u rat.
Međutim, takođe je istina da su ove žene na vlast došle igrajući prema političkim pravilima 'muškog sveta'. Njihov uspjeh da se prilagode muškim vrednostima prvenstveno im je omogućio da dođu na liderske pozicije. U svijetu u kojem bi žene držale proporcionalan udio (jednu polovinu) liderskih pozicija, možda bi se ponašale drugačije na vlasti.
Dakle, ostaje nam šire pitanje: da li je pol zaista bitan u liderstvu? U pogledu stereotipa, različita psihološka istraživanja pokazuju da muškarci teže čvrstoj moći komandovanja, dok su žene sklone saradnji i intuitivno razumeju meku moć privlačenja i ubeđivanja.
Amerikanci su skloni opisivanju liderstva sa čvrstim muškim stereotipima, no nedavne studije pokazuju sve veći uspeh onog načina rukovođenja koji se nekada smatrao 'ženskim stilom.'
U informacionim društvima, mreže zamjenjuju hijerarhiju, a naučni radnici su manje snishodljivi. Upravljanje u velikom broju organizacija se menja u pravcu 'zajedničkog liderstva' i 'raspodijeljenog liderstva' gde su lideri u centru kruga umjesto na vrhu piramide. Bivši izvršni direktor Googlea Eric Schmidt je rekao da je morao da 'tetoše' svoje zaposlene.
Čak se i vojska suočava sa ovim promenama. U Sjedinjenim Državama, Pentagon kaže da vojni instruktori 'manje viču na svakoga', jer današnje generacije bolje reaguaju na instruktora koji više igra 'ulogu savetnika'. Vojni uspjeh protiv terorista i pobunjenika zahteva od vojnika da osvajaju srca i umove, a ne samo da razbijaju zgrade i tela.
Nehijerarhijski stil žena i relacijske sposobnosti odgovaraju potrebama liderstva u novom svetu organizacija zasnovanih na znanju i grupa, a koje su muškarci, u proseku, manje pripremljeni da zadovolje.
U prošlosti, kada su se žene probijale ka vrhu organizacija, često su morale usvajati 'muški stil', kršeći šire društvene norme ženske 'ljubaznosti'. Sada, međutim, sa informacionom revolucijom i demokratizacijom koji zahtevaju više participativno liderstvo, 'ženski stil' postaje put ka efikasnijem rukovođenju.
Da bi uspešno vodili, muškarci ne samo da će morati ceniti ovaj stil kod svojih koleginica, već će, takođe, morati ovladati istim veštinama.
To je trend, a ne (još) činjenica. Žene još zaostaju u liderskim pozicijama, i drže samo pet posto najviših korporativnih pozicija i manjinu pozicija u zakonodavnim telima (samo 16 posto u SAD-u, na primer, u poređenju sa 45 posto u Švedskoj).
Dakle, s obzirom na novu konvencionalnu mudrost da ulazak u informaciono doba znači ulazak u ženski svet, postavlja se pitanje zašto onda žene ne napreduju više?
Nedostatak iskustva, pregovarački stil i prosta stara diskriminacija pomažu da se objasni jaz među polovima. Tradicionalni putevi karijere i kulturne norme koje su ih izgradile i učvrstile, jednostavno nisu omogućile ženama da steknu veštine potrebne za najviše liderske pozicije u mnogim organizacijskim kontekstima.
Istraživanje pokazuje da se čak i u demokratskim društvima žene suočavaju sa većim socijalnim rizikom od muškaraca kada pokušavaju pregovarati o dodatnim sredstvima vezanim za karijeru, poput kompenzacije.
Žene generalno nisu dobro integrisane u muške mreže koje dominiraju organizacijama, a rodni stereotipi i dalje sputavaju žene koje pokušavaju prevladati takve barijere.
U nekim okolnostima, muškarci će trebati delovati više 'kao žene'; u drugim, žene će trebati biti više 'kao muškarci'.
Ključni izbor o ratu i miru u našoj budućnosti zavisit će ne od pola, već od toga kako lideri kombinuju čvrste i meke veštine da bi stvorili pametne strategije. I muškarci i žene će donositi te odluke.
Izvor: Al Jazeera
Tweet
