Izvor: RTS, 14.Feb.2015, 10:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad vojni objekat postane biblioteka
U Ministarstvu odbrane i u gradovima i opštinama smatraju da bi prodaju vojnih objekata trebalo ubrzati, jer će to doneti veliku korist državi i građanima. Za razmenu Doma vojske u Pirotu procedura je trajala sedam godina i sada je tu biblioteka.
Master planom iz 2006. godine, više od petsto objekata koje vojska ne koristi predviđeno je za prodaju. Do sada je prodato svega 70, a za 72 je zaključen >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ugovor o prodaji. Ostali objekti uglavnom propadaju.
Za razmenu Doma vojske u Pirotu procedura je trajala sedam godina i sada je tu biblioteka. Ipak, taj grad je jedan od boljih primera komercijalizacije vojne imovine. Deo vojnih objekata su kupili, a za neke su dali stanove.
Predsednik Opštine Pirot i član UO Naleda Vladan Vasić kaže da vojna imovina predstavlja značajan resurs za razvoj ekonomije na lokalnim samoupravama.
"Mi smo uspeli da završimo proces realizacije razmene Doma vojske u Pirotu, karaule u pograničnom području i zemljišta koje ćemo staviti u funkciju ekonomskog razvoja nove industrijske zone", kaže Vasić i dodaje da su zainteresovani za još objekata.
U Vojsci Srbije više od 10.000 nema stan, a avioni su stari više decenija. S druge strane, imovina koju vojska više ne koristi procenjuje se na milijardu i po evra.
Prodati vojni objekti su Ministarstvu odbrane doneli prihod od 185 miliona evra. Od toga je, u vrednosti od 170 miliona evra, vojska dobila više od hiljadu stanova.
Zoran Đorđević, državni sekretar Ministarstva odbrane kaže da master plan ima tu pogodnost da prilikom prodaje prednost ima lokalna samouprava.
Prema njegovim rečima, druga pogodnost je da prodaja može da se vrši u ratama petogodišnjim, godišnjim ili mesečnim, maksimalno u 60 mesečnih rata.
"Imamo neke samouprave koje nisu revnosne i koje ne plaćaju, imamo lokalne samouprave protiv kojih će biti pokrenut postupak", rekao je Đorđević.
Višak vojne imovine prodaje se i u Norveškoj i Holandiji, a neke opštine su pomoć u prenameni vojnih objekata zatražile od njihovih stručnjaka, koji su ponudili kreativna rešenja.
"Zbog ekonomske krize i u Holandiji imamo, kao i vi ovde, mnogo praznog prostora koji se ne koristi. Vojska, lokalne i državne vlasti zajedno procenjuju koje su potrebe grada gde se ta imovina nalazi. Sagleda se šta je potrebno i kako da se ostvari ponovni razvoj. Na tim mestima mogu biti primer škole, stambene zgrade i na tome se zajedno radi", kaže Gabrijel Raul Pena, arhitekta iz Holandije.
Primer oživljavanja napuštenih objekata je njihovo pretvaranje u centre kulture i mesta okupljanja mladih i talentovanih koja pružaju nove poslovne mogućnosti.
