Izvor: Politika, 25.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad srce stane bez objašnjenja
Mlada muška osoba koja u svojoj zdravstvenoj knjižici nema dijagnostikovano nijedno kardiološko oboljenje i aktivno se bavi sportom najčešća je žrtva naprasne srčane smrti. Iako zvanična medicinska statistika govori da polovina osoba na planeti umire od bolesti srca i krvnih sudova, infarktu miokarda obično prethodi ili dugogodišnja hipertenzija ili neko oboljenje koje oštećuje srčani mišić "na rate".
S druge strane, naprasnu srčanu smrt obično ne nagoveštavaju nikakvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << upozoravajući signali. Prvo upozorenje je istovremeno i veoma dramatično i poslednje, a od pojave prvih simptoma do trenutka smrti često ne prođe ni jedan sat tako da laiku izgleda da osoba iz "punog zdravlja" odlazi u - smrt. Zbog toga se za žrtve naprasne srčane smrti obično govori da nikada ne umiru u bolnici, već na - ulici, sportskom terenu ili u školskoj učionici, a ovaj medicinski fenomen obično dospeva u žižu interesovanja javnosti kada su u potanju mlade nade fudbalske reprezentacije ili bebe u kolevci.
Sindrom naprasne srčane smrti bio je jedna od glavnih tema Evropskog kongresa patologa, koji je održan početkom ovog meseca u Istanbulu i na kome je boje srpske patologije branio i dr Jovan D. Vasiljević, profesor patologije na beogradskom Medicinskom fakultetu i prvi patolog iz naše zemlje koji je izabran za člana predsedništva Evropskog udruženja patologa.
"Iznenadnu srčanu smrt mogu da izazovu različiti uzročnici - počev od urođenih anomalija srca ili koronarnih arterija, do virusnih oboljenja, ali ona najčešće nastaje kao posledica električnog poremećaja rada srca. Naime, važno je razumeti da srce ima svoj električni sistem koji mu daje ritam, a taj sistem u jednom trenutku može da otkaže, bilo zbog urođenih anomalija, neadekvatnog dotoka kiseonika ili hranljivih materija - koronarne bolesti, ili zbog dejstva unesenih virusa. Onda dolazi do poremećaja srčanog ritma koji se ne može kontrolisati. Teoretski posmatrano, kada bi se pored osobe koja je dobila naprasni infarkt miokarda u tom trenutku našao tim lekara urgentne medicine koji bi joj pružio pomoć, njen život bi možda mogao da se spase. U praksi se najčešće dešava da lekari Hitne pomoći samo konstatuju smrt - preranu i nejasnu", objašnjava dr Jovan Vasiljević.
Naš sagovornik dodaje da sindrom naprasne srčane smrti često stoji i u pozadini zvaničnih izveštaja saobraćajne policije u kojima se navodi da je "vozač iz neobjašnjivih razloga prešao u suprotnu kolovoznu traku i izazvao direktan sudar".
Ujedinjena evropska statistika, koja je bila predstavljena na proteklom kongresu patologa, svedoči da raste broj žrtava naprasne srčane smrti, a o takvom trendu možda najbolje govori podatak da se u obdukcionom izveštaju skoro svake desete osobe koja umire od kardiovaskularnih bolesti nalazi sindrom naprasne srčane smrti. Imajući na umu da od ove bolesti najčešće umiru veoma mlade osobe, koje često imaju između 15 i 30 godina, dogovoreno je da se napravi evropski protokol naprasne srčane smrti koji bi definisao niz patoloških entiteta i dijagnostičkih postupaka, koji imaju za cilj da se na vreme otkrije eventualno prisutno srčano oboljenje, koje može da rezultira fatalnim ishodom.
Zlatna deviza medicine - bolje sprečiti nego lečiti i činjenica da srčana oboljenja potpisuju gotovo polovinu smrtnih presuda čovečanstva obavezuju nas da idemo korak ispred oboljenja i da osobu zaštitimo od fatalnog ishoda neotkrivenih zdravstvenih smetnji. S obzirom na to da sadašnja praksa govori da se sistematski pregledi školaraca obavljaju veoma površno, nužno je da deca i tinejdžeri koji žele da se bave profesionalnim sportom i mlade osobe koje su se opredelile da se bave zanimanjima koja zahtevaju velike fizičke napore - kao što je posao pilota ili ronioca, rad u vojsci, Žandarmeriji i specijalnim jedinicama - prođu veoma detaljan kardiološki pregled.
Taj detaljan pregled bi trebalo da otkrije da li osoba ima neko "prikriveno" srčano oboljenje, neku kardiomiopatiju, da li je preležala miokarditis, da li ima urođene anomalije koronarnih arterija ili neko drugo urođeno genetsko oboljenje koje može da uzrokuje promenu srčanog ritma. Treba imati na umu da profesionalno bavljenje sportom i veliki fizički napori uvek predstavljaju veliki test zdravlja za organizam, podseća profesor Vasiljević.
[objavljeno: ]
