Izvor: Politika, 21.Dec.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad softver kroji pare za nauku
Deo naučne javnosti strahuje da su zbog tehničkih propusta oštećeni u najnovijem konkursu Ministarstva za nauku. – Zašto se svake godine pravi nova baza podataka
Muku sa odgovarajućim kompjuterskim softverom nema samo Demokratska stranka, već i Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, što se ovih dana čulo i kroz zamerke dela naučne zajednice Srbije.
Naime, pojedini naučnici koji su učestvovali u konkursu Ministarstva za nauku i tehnologiju za naučne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << projekte u periodu od 2011. do 2014. godine tvrde da će istraživači i projekti zbog „tehničkih propusta” koji se ponavljaju iz godine u godinu sada biti ocenjivani na osnovu nepotpune dokumentacije, što će se direktno odraziti i na novac koji se za te projekte dobija.
Profesorka Elektrotehničkog fakulteta dr Srbijanka Turajlić, koja je prva pokrenula ovu temu, kaže za naš list da o posledicama „još jednog skandala sa softverom” treba da pričaju oni koji su zbog toga oštećeni, ali da je njen generalni stav „da je potrebno insistirati na tome da se za ovakve poslove angažuju profesionalci, a ne ljudi koji su bliski stranci”.
– Ovo se ne dešava prvi put. S tim problemom se susrećemo svake dve godine otkako je uvedeno projektno finansiranje. Mi ne dobijamo platu, praktično se honorarno finansiramo i zato je važno kakve ocene dobijamo. Projekti se ocenjuju na osnovu naših naučnih rezultata, mi popunjavamo sve podatke svaki put od nule, što je ogroman posao i finansijski gubitak i za nas i za državu, da bismo na kraju dobili bazu podataka koja nije potpuna i iz koje „ispadaju” radovi istraživača, čak i imena rukovodilaca projekata – kaže Aleksandra Pavićević, član Predsedništva udruženja istraživača instituta humanističkih nauka, i jedan od učesnika u konkursu.
Ona objašnjava da su podaci dostavljani za period od 2005. do 2010. godine, zatim da je 2008. godine rađena evaluacija i da je i tada bilo propusta koje su jedva uspeli da isprave i da su sad ponovo popunjavali podatke, da se svaki put „poseče čitava jedna šuma” jer se potroši i do 100 kilograma papira i opet posao nije urađen kako treba.
– Ispada da podbacujemo, a naša produkcija je izuzetna. Dakle, osnovno je pitanje ko će sad i na osnovu čega da ocenjuje te projekte i dokle ćemo da formiramo bazu podataka – kaže Pavićevićeva.
U pismu koje je Predsedništvo Udruženja istraživača instituta humanističkih nauka poslalo na adresu ministra nauke Božidara Đelića navodi se da su rukovodioci projekata obavestili istraživače da je kod nekih naučnika opseg poena znatno manji od onog koji bi trebalo da imaju, a negde i znatno veći, da na nekim projektima nedostaje veći broj istraživača, a na nekima čak i sami rukovodioci projekta, što se jedino može objasniti neispravnom bazom podataka, usled čega nadležne službe ministarstva nisu dobile integralne verzije izveštaja koje su rukovodioci podnosili.
To dalje znači, navodi se u pismu koje je potpisala dr Ranka Gašić, predsednik udruženja, da će ministarstvo prekršiti zakon ukoliko bude ocenjivalo istraživače i projekte na osnovu nepotpune dokumentacije i da je moguće da se zbog toga oštete pojedini istraživači ili projekti u celini u konačnom rangiranju, a od čega zavisi njihovo rangiranje i finansiranje.
Od ministarstva se zato zahteva da rukovodiocima projekata u najkraćem mogućem roku omogući uvid u tačan broj bodova i ocenjenu bibliografiju svakog pojedinog istraživača, kako bi mogli da verifikuju vrednovanje ministarstva ili da ulože žalbu, kao i da se utvrde greške i pozovu na odgovornost lica koja su prouzrokovala štetu svojim nezakonitim ili nepravilnim radom.
„Tražimo da ministarstvo, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, podnese javni izveštaj o sumi koju izdvaja na godišnjem nivou, kao i o ukupnoj sumi koju je, od kada su uvedene kategorije istraživača, izdvojilo za razne bibliografske baze podataka, i da objasni zbog čega nije bilo u stanju da rukovodiocima projekata ponudi savremenu i funkcionalnu bazu podataka za slanje godišnjih izveštaja i konkurisanje za novi ciklus projekata”, navodi se u ovom pismu i poručuje da je neophodno da hitno počne izrada otvorene, onlajn bibliografske baze podataka koja će omogućiti redovan unos rezultata rada istraživača i, za potrebe godišnjih izveštaja, verifikovati rukovodioci projekata i oceniti matični naučni odbori, a ne informatičke službe, kao što je to i propisano Zakonom o naučnoistraživačkom radu.
Odgovore na ova pitanja potražili smo i u Ministarstvu za nauku, gde nam je rečeno da pravo na žalbu imaju svi oni koji smatraju da su usled tehničkih propusta oštećeni, nakon objavljivanja preliminarnih rang-lista projekata.
Kako nam je objašnjeno, ovo ministarstvo je 23. maja raspisalo konkurs za naučne projekte za celu naučnu zajednicu za period 2011. do 2014. godine, a rok za prijavu je bio 12. jul. Međutim...
– Do problema je došlo u poslednje dve nedelje konkursa kada su zbog intenziteta popunjavanja elektronskih prijava premašeni kapaciteti servera koji su opredeljeni za ovu namenu. Ministarstvo je odmah reagovalo angažovanjem dodatnih servera i produžavanjem roka za prijavu do 15. jula, kako bi istraživačima bio nadoknađen period od nekoliko dana kada je pristup serverima bio otežan – objašnjeno nam je u ministarstvu.
Softver koji se koristio za prijavu napravljen je 2002. godine baš za ove potrebe, a nakon uočenih problema razvijen je novi softver u okviru ministarstva. Naglašeno je i da su svi naredni elementi konkursa, koji su podrazumevali bodovanje istraživača i recenziranje projekata, obavljeni nesmetano na novom softveru.
Sandra Gucijan
objavljeno: 22.12.2010.
