Izvor: Politika, 01.Dec.2014, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad šećer prestane da bude sladak

U odnosu na broj stanovnika, Vojvodina ima najviše obolelih od nekog tipa dijabetesa, a dr Tomislav Ćuk ističe da su tinejdžeri postali ranjiva populacija zbog nezdravog stila života

Subotica – Najmanje 200 puta odgovorila sam na pitanje kako sam kod svoje bebe stare tek 26 meseci otkrila dijabetes, započinje svoju priču za „Politiku“ Doroća Silađi, majka Lile kod koje je pre godinu dana dijagnostikovana bolest. Da nešto nije redu, Doroća je posumnjala čim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je dete bilo neobično žedno, što je jedan od prepoznatljivih simptoma dijabetesa tipa 1, koji se svake godine u Severnobačkom okrugu otkrije kod šestoro do osmoro dece.

Doroća Silađi otvoreno je u javnost izašla sa svojom pričom i na društvenim mrežama i u intervjuu za „Mađar so“, jer je uverena da je to najbolji način da se pomogne porodicama čiji član ima dijabetes. Porodica se u početku sama, uz pomoć zdravstvenih radnika, nosila sa bolešću male Lile.

 – Po izlasku iz bolnice, prilikom svakog merenja i davanja insulina zvala sam našeg lekara dr Tomislava Ćuka, da sam njim proverim doze koje dajem Lili. U međuvremenu na srpskom, mađarskom i engleskom pročitali smo svu dostupnu literaturu, naročito je u tome prednjačio njen otac Laslo Varga, dok kao poslanik putuje za Beograd. On nas je nakon bolnice kući dočekao sa tabelom koliko koja namirnica sadrži ugljenih hidrata – priča Doroća.

Uključila se odmah i u udruženje „Plavo srce“, koje okuplja decu obolelu od dijabetesa tipa 1. Razmenom iskustva, učešćem na predavanjima, druženjem sa decom koja imaju isti ili sličan problem, usvajaju se nova pravila ponašanja i, pre svega, ishrane. – Sada znam da od njih mogu da očekujem iskustva kako rešiti neminovna osamostaljivanja deteta kada krene u vrtić ili školu – priča nam majka. Osim u udruženju, iskustvo života sa dijabetesom stiče se i tokom boravka u Zavodu za rehabilitaciju u Bukovičkoj banji na koje ima pravo o trošku države svako obolelo dete.

Prema rečima dr Tomislava Ćuka, pedijatra-endokrinologa sa dvodecenijskim stažom u ovoj oblasti u Opštoj bolnici u Subotici, kada je reč o dijabetesu tipa 1, statistika govori da se bolest prvi put dijagnostikuje kod dece uzrasta od od devet do 12 godina. Ipak, nisu retki slučajevi da se bolest manifestuje i ranije, kao u slučaju male Lile. I dok je njena majka na vreme uočila da nešto nije u redu, a jedno vađenje krvi odmah to i pokazalo, 30 odsto dece u bolnicu dolazi u stanju ketoacidoze, koje može da im ugrozi život.

– Simptomi dijabetesa su lako prepoznatljivi, kao pojačana žeđ ili glad, umor, mršavljenje ili nezainteresovanost za dotadašnje aktivnosti, i mogu se lako utvrditi kroz pregled krvi koji se sada već radi i u apotekama. Dakle, i dijagnostikovanje bolesti je lako dostupno i zato nema medicinskog opravdanja za ovako visok procenat novoobolelih kod kojih se bolest ne prepozna dok mali pacijent ne padne u stanje koje ga životno ugrožava – objašnjava dr Ćuk.

Dok je broj novoobolelih od dijabetesa tipa 1 godinama već približno isti, dotle se dramatično povećava broj pacijenata kod kojih je otkriven dijabetes tipa 2, pri čemu su novooboleli i sve mlađi. Dijabetes tipa 2 je bolest koja se razvija usled sticanja insulinske rezistencije, a tome su sklone posebno gojazne i neaktivne osobe. Udruženje za borbu protiv šećerne bolesti ima oko 300 odraslih članova, predsednica Terezija Dević kaže za „Politiku“ da u Subotici ima ukupno 13.500 obolelih, i da se svake nedelje otkrije po jedan novooboleli. Smatra se da je broj dijagnostifikovanih obolelih tek polovina stvarnog broja stanovništva koje pogađa šećerna bolest i po tome je, upozorava Dević, Vojvodina region u Evropi sa najviše obolelih od dijabetesa u odnosu na broj stanovnika.– Kod mladih pacijenata dijabetes tipa 2 povećanje ima osobine epidemije i naši tinejdžeri postaju ranjiva populacija kada je ova bolest u pitanju. Ono što podrazumevamo pod zdravim, higijenskim stilom života, a to je pravilna ishrana i aktivnost, trebalo bi da bude odgovornost svih, od porodice, do škole, preko grada do republike jer je ovu bolest, koja je bila svojstvena starijem uzrastu, moguće izbeći upravo promenom životnih navika. Zabrinjavajuće je da mladi vrlo rano počnu da urušavaju svoje zdravlje upravo neaktivnošću i koncentrovanim ugljenim hidratima – ističe dr Ćuk.

Aleksandra Isakov

objavljeno: 02.12.2014.

Nastavak na Politika...