Izvor: Blic, 08.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad roditelji uništavaju dete
Besan jer se njegova ćerka plivačica nije plasirala u polufinale Svetskog prvenstva, otac i trener Katarine Zupkov izbatinao ju je pored bazena u Melburnu. To je samo poslednji u nizu izliva agresivnosti bolesno ambicioznih roditelja dece sportista. Zupkova (19), evropska šampionka u plivanju 2004. godine, ocu je na sudu oprostila, ali samo ona zna da li je to uradila iskreno ili jer je bila preplašena.
Jedan sport dovoljan
Na pitanje sa koliko dodatnih aktivnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dete može da se suoči a da njegovo odrastanje ne plaća ceh, pedagog Jelena Holcer kaže da je je jedna dodatna aktivnost u predškolskom periodu i nižim razredima osnovne škole sasvim dovoljna.
- Dete s polaskom u školu nije prestalo da bude dete i još uvek ima potrebu za igrom, što roditelji često zaboravljaju - kaže ona.
U Kini drogiraju decu
Da se roditeljske ambicije ne završavaju na sportu, govori vest da roditelji u Šangaju drogiraju decu pred državne ispite za upisivanje fakulteta. Kinezi se uglavnom odlučuju za "ritalin", poznati lek za poremećaj nedostatka pažnje i hiperaktivnost. Aktivni sastojak sličan je amfetaminu. Zato neke kineske TV stanice reklamiraju lekove za "lakše" polaganje ispita, a čak je i kineska vlada apelovala na roditelje da ne kljukaju decu.
U bavljenju sportom odavno nema samo igre i zadovoljstva, već i potencijalno velikog novca, ali i roditeljskih ambicija da im dete bude najbolje. Nije redak slučaj da roditelji svoje neostvarene želje iz mladosti po svaku cenu hoće da ostvare kod svoje dece, ili da vide dete kao izlaz iz besparice. Izgubljeno detinjstvo i stvarne potrebe i mogućnosti deteta zvuče im beznačajno kad pomisle na potencijalnu zaradu svoje dece vrhunskih sportista.
Tatjana Ječmenica, teniski trener u školi "Ječmenica" u Novom Sadu i bivši selektor naše teniske reprezentacije, kaže da je česta pojava da danas roditelji dete vode na sport za koji misle da će im se najviše isplatiti, umesto da sluša dečje želje i mogućnosti.
- Danas je tenis jedan od tih sportova. Kad čuju za cifre i nagradne fondove, svi žele da im dete bude nova Ana, Jelena, ili Novak. Ipak, oni treba da budu uzor deci, a ne njihovim roditeljima - kaže Ječmenica, dodajući da su, kada je ona počinjala da igra tenis, roditelji decu "vukli" kući, a ne terali da treniraju u nedogled.
Ona objašnjava da podrška roditelja jeste bitna, naročito u godinama kada deca još ne mogu da shvate koliko su treninzi važni i radije bi se igrala, ali da roditelji često nemaju meru.
- Problem je kad roditelj hoće više nego što dete može i u jednom trenutku se desi da dete jednostavno nije u stanju više da podnese pritisak i da kaže "ko vas šiša" i napusti sve, što može da se odrazi i na druge aspekte njegovog života - kaže Ječmenica.
Verovatno se to desilo i Jeleni Dokić, nekada četvrtoj teniserki sveta koja je u jednom trenutku jednostavno - počela da srlja. Kako na WTA listi, tako i u privatnom životu. Ili je to samo bio Jelenin način da kaže ne torturi oca, za kog se smatra da je imao preambiciozne zahteve za karijeru svoje ćerke.
Jelena Holcer, pedagog i autorka knjige "Uspešan roditelj uspešno dete", kaže da ukoliko se jedna faza u razvoju deteta preskoči ili prevaziđe ritmom nametnutim preko različitih obaveza potisnute emocije ne samo da će kad-tad morati da isplivaju napolje, već mogu biti uzrok brojnih problema u budućim fazama razvoja.
- U mnogim slučajevima samo deca znaju šta je za njih najbolje - kaže Holcerova.
Drastičan je i primer hrvatske teniserke Mirjane Lučić koja je nedavno u ispovesti za "Njujork dejli" ispričala kako ju je otac prvi put do krvi tukao kada je sa pet godina izgubila meč od pet godina starije teniserke. Lučićeva, koja se godinama skrivala od oca, ispričala je da ju je nakon što je ispala u polufinalu turnira otac gurnuo u kadu i 40 minuta udarao cipelom. Kad je završio - dao joj je novac za sladoled.
Jednako frapantan je i slučaj francuskog oficira Kristofa Fuvijea, koji je od 2003. do 2006. drogirao protivnike svoje dece tenisera - Maksima (18) i Valentine (15). On je protivnicima menjao flašice s vodom u koju je stavljao "temestu", preparat koji izaziva mamurluk, pospanost i anksioznost. To je učinio najmanje 27 puta, a jedan mladić je, nakon što se vraćao s meča sa Maksimom pod dejstvom "temeste" izgubio kontrolu nad vozilom i poginuo.
Sport je, dakle, postao - više od igre. Roditelji su spremni da ništa ne jedu danima kako bi obezbedili novac za turnire, ali očekuju da im se to i vrati.
- Ulaganja u tenis su velika, veća nego u bilo kom kolektivnom sportu. Trebaju vam individualni časovi, posebne patike, reketi. U uzrastu od osam do deset godina, kada se počinje, turniri su u gradovima po Srbiji, a za svaki treba izdvojiti od 50 do 100 evra za osnovne troškove. Mesečno ima po četiri ili pet turnira. To danas nije mali novac - kaže Ječmenica.
Neko će možda reći da se ne može zameriti roditeljima koji su pronašli način da svoju decu do punoletstva obezbede za do kraja života, pa makar i po cenu toga da im detinjstvo nestane između treninga i putovanja. Ipak, Jelena Holcer smatra da se, koliki god bio saldo na računu, ne može opravdati roditelj koji gura decu u fanatično bavljenje sportom i tako mu otima detinjstvo.
- Za zdravo odrastanje nije neophodno da dete samo sebe finansijski obezbedi što je moguće pre, već da prođe kroz sve razvojne faze, da nauči da voli sebe, da bude optimistično i samopouzdano. Samo u slučajevima izrazitog talenta, što je veoma retko, kada postoji lična ambicioznost deteta, pa svakodnevno treniranje dete ne doživljava kao snažno opterećenje, može se govoriti o uspešnoj deci uspešnih roditelja - kaže Holcerova.
Tatjana Ječmenica kaže da, naravno, ima i "normalnih" roditelja koji ulože u svoje dete, ali ga poljube i kažu "bićeš bolji drugi put", čak i ako izgubi na turniru.
- S druge strane, ima onih koji razmišljaju "daćemo i zadnju banku, jer će nam se vratiti". A deca brzo sazrevaju i nisu glupa. Čuju da roditelji pričaju o tome. Naravno, veliki je stres i ogroman pritisak za njih kada slute da je sve uloženo u njih i da se očekuje da oni to vrate - kaže Ječmenica, dodajući da roditelji, umesto da uživaju u igri svoje dece, na turnirima se svađaju da li je loptica pipnula liniju ili ne.
.jpg)
