Izvor: Politika, 26.Jul.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad roditelj presudi svom detetu
Problemi porodica osoba sa smetnjama u razvoju su neprestani, a izbiju na videlo tek kada se desi tragedija
Šezdesetogodišnji otac iz Niša koji je ubio svoju tridesetpetogodišnju ćerku sa smetnjama u razvoju u svom oproštajnom pismu objasnio je da je digao ruku na svoje dete, jer „nije više mogao da izdrži njene muke i patnju”, na najdramatičniji način skrenulo je pažnju javnosti na muke porodica osoba sa posebnim potrebama.
Ne želeći da staje u odbranu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovog oca, predsednica Republičkog udruženja za pomoć osobama sa autizmom Vesna Petrović, i sama majka sina sa autizmom, ističe da je izuzetno naporno gajiti dete sa poremećajima u razvoju, jer ono zahteva punu negu i pažnju 24 časa dnevno.
– Mislim da svi roditelji dece sa posebnim potrebama nekritično vole svoje mališane, ali je podizanje ove dece izuzetno iscrpljujuće i u njihovom odrastanju dođu momenti kada vi jednostavno ne znate šta da radite, jer iscrpite sve rezervoare – i mentalne i energetske i fizičke i materijalne. Nakon deceniju, dve života sa ovim detetom vi nemate više snage ni ideje na kojoj adresi da potražite pomoć. Nakon što godinama kucate na vrata brojnih medicinskih i socijalnih ustanova, na kraju se zatvorite u čauru i sami živite sa svojom mukom. Međutim, to doba kada „dete” uđe u tridesete godine jeste kritično, jer roditelj tada polako počinje da shvata da se bliži njegov biološki kraj i da je sudbina njegovog deteta potpuno neizvesna.
.................................................
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 27. jula. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
Katarina Đorđević
objavljeno: 27.07.2012.
.jpg)
