Izvor: Politika, 18.Okt.2014, 12:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad roditelj neće da vrati dete
Samo tokom ove godine 21 dete iz razvedenih brakova odvedeno je preko granice naše zemlje – uglavnom u BiH, Švajcarsku, Nemačku i Rusiju
Tog vrelog avgustovskog popodneva jedna Beograđanka uzaludno je čekala svog trogodišnjeg sina na Aerodromu „Ben Gurion” u Tel Avivu. Tek kada je i poslednji putnik izašao iz aviona koji je poleteo iz Beograda shvatila je da su se njene strepnje obistinile i da joj bivši suprug neće vratiti dete koje je ovaj letnji raspust provelo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Srbiji.
„Bilo mi je sumnjivo kada je prestao da odgovara na poruke i da se oglušuje o moje telefonske pozive, ali sam do poslednjeg momenta gajila nadu da ću svog sina videti na aerodromu”, kroz plač je pričala ova majka koja je nakon razvoda braka dobila starateljstvo nad sinom i novu životnu sreću potražila u Izraelu. Beogradski advokat Borko Stojanović, koga je angažovala majka ovog dečaka, odmah je pokrenuo dva postupka – izvršni i krivični, a sud je doneo rešenje o izvršenju u kome se nalaže da se dete odmah oduzima od oca. Izvršenje te odluke sud je uslovio novčanom kaznom ili kaznom zatvora do 60 dana.
– Sud je doneo rešenje koje je dostavljeno centru za socijalni rad, a centar je započeo koordinaciju sa sudom, policijom, advokatom, detetovim ocem i bakom koja je od majke dobila punomoć da preuzme dete. Zatim je centar za socijalni rad pozvao oca i objasnio kakve su sankcije predviđene u slučaju da ne preda dete i ne postupi po rešenju suda. Ocu je ostavljen rok od dva dana da spremi dete za put i preda ga radnicima centra za socijalni rad – zajedno sa pasošem i svim ličnim stvarima, a primopredaji deteta prisustvovala su dva policajca koja su vodila računa o bezbednosti dečaka i njegove bake – priča advokat Borko Stojanović.
Ovaj mališan vraćen je majci za manje od dve nedelje, a njegov otac će, po svemu sudeći, morati da nadoknadi i troškove avionske karte kojim je dečakov ujak došao u Srbiju iz Izraela kako bi svog sestrića bezbedno vratio u Izrael. Iako je ovo priča sa srećnim krajem, statistika Ministarstva pravde govori da je samo tokom ove godine 21 roditelj „zaboravio” da vrati dete drugom roditelju – mališani koji su odvedeni iz Srbije trenutno se nalaze u Bosni i Hercegovini, Švajcarskoj, Belgiji, Rusiji, Danskoj, SAD i Nemačkoj. Tokom prethodne godine 25 dece odvedeno je iz Srbije, a samo troje je dobrovoljno vraćeno.
Vraćanje deteta u Srbiju vrši se po Haškoj konvenciji o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece od 1980. godine i Evropskoj konvenciji o priznanju i izvršenju odluka o staranju o deci i o ponovnom uspostavljanju odnosa staranja. „Osnovni cilj konvencije jeste da se obezbedi što hitniji povratak dece nezakonito odvedene ili zadržane u nekoj državi ugovornici i da se prava na staranje i viđanje sa detetom po zakonu jedne od država ugovornica stvarno poštuju u drugoj državi ugovornici”, objašnjavaju u Ministarstvu pravde.
Svaka osoba ili institucija koja tvrdi da je odvođenjem ili zadržavanjem deteta van granica teritorije Republike Srbije povređeno pravo na staranje ili pravo na viđanje može podneti zahtev Ministarstvu pravde Republike Srbije, koje je određeno kao Centralni izvršni organ za sprovođenje konvencije. Zahtev za vraćanje, odnosno viđanje deteta biće prosleđen Centralnom izvršnom organu države u koju je dete odvedeno, a ovaj organ će preduzeti mere radi obezbeđenja dobrovoljnog povratka deteta.
Stojanović, međutim, skreće pažnju na činjenicu da je pravda ipak nacionalna kategorija i da odluka našeg suda o razvodu braka i dodeli starateljstva nad detetom ne obavezuje automatski stranu državu da dete vrati roditelju od koga je oteto.
– Sud strane države prvo mora da prizna odluku našeg suda o razvodu i starateljstvu i tek onda da postupi po toj odluci. Međutim, problem je u tome što roditelj koji je oteo dete u većini slučajeva ne sedi skrštenih ruku već najčešće pokreće postupak za dobijanje državljanstva za dete ili postupak za dodelu starateljstva, što dodatno komplikuje proceduru povratka deteta u Srbiju – kaže Stojanović.
Katarina Đorđević
objavljeno: 18.10.2014.
