Izvor: Politika, 20.Jul.2015, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad rijaliti uđe u naše živote
Psihijatri i psiholozi često odgovaraju na novinarska pitanja – zašto starlete ne nose donji veš, kako vreline utiču na ljudsku psihu i zbog čega Aleksandar Vučić drži sklopljene prste
Šta vi kao psihijatar mislite o našim estradnim zvezdama koje ne nose gaćice?
Ovo pitanje je pre nekoliko dana stiglo na adresu našeg poznatog doktora koji iz razumljivih razloga ne želi da otkriva svoj, ali ni identitet našeg kolege iz jednog nedeljnog magazina. Nakon upornog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << insistiranja da saznamo kako se završio ovaj golicavi razgovor, naš sagovornik kaže „Savetovao sam vašeg kolegu da se obrati katedri za psihijatriju Medicinskog fakulteta, braneći se tezom da nisam dovoljno stručan da dajem odgovore na takva pitanja”.
Od kako su rijaliti programi na velika vrata ušli u naše živote, osobe koje umesto imena imaju nadimke, a umesto prezimena koriste marku poznatog telefona postale su ozbiljna konkurencija političarima. Zbog toga ne čudi što stručnjaci za dušu jednog dana odgovaraju na novinarsko pitanje – kako vreline utiču na ljudsku psihu, a narednog dana od njih se traži da tumače zašto Aleksandar Vučić drži sklopljene prste i da li Atina Ferari ima krizu identiteta, pa se lažno predstavlja kao unuka pokojne velike srpske glumice Rahele Ferari koja, uzgred, nema naslednike.
Dr Zoran Milivojević, psihoterapeut i kolumnista našeg lista, sa osmehom kaže da novinari često od njega traže „dijagnozu” ličnosti koje se pojavljuju na javnoj sceni Srbije. A pošto na toj pozornici suvereno vladaju političari, zvezde iz „Pinkove” galaksije i starlete iz rijaliti programa, dr Milivojević često je u prilici da tumači ponašanje poslanika u republičkom parlamentu i svađu učesnika pitoresknih rijaliti programa.
„Nedavno me je jedan vaš kolega pitao šta je to u ljudskom biću što ga tera da ide iz rijaliti programa u rijaliti emisiju, interesujući se za psihološki portret Miroslava Đuričića Mikija, poznatog i kao pčelara iz Kupinova, koji drži rekord u pojavljivanju u rijaliti programima”, kaže dr Milivojević.
I šta ste mu odgovorili, pitamo našeg sagovornika.
„Objasnio sam da nije u pitanju struktura ličnosti koja je zavisna od rijaliti programa, već odluka produkcije da u ovaj program ubace osobu koja će praviti incidente koji podižu gledanost”, odgovara dr Zoran Milivojević.
Da li postoje pitanja na koje ne daje odgovore?
„Ja retko odbijam da dajem odgovore na novinarska pitanja, jer uvek polazim od toga da novinari pitaju ono što zanima običan svet i trudim se da što jednostavnijim rečima objasnim neku pojavu. Nijedno pitanje ne doživljavam kao glupo ili uvredljivo, ali ne udovoljavam novinarskim zahtevima da ’portretišem’ političare, odnosno tumačim njihove ličnosti, izjave i neverbalne gestove”, iskren je dr Milivojević.
– Kada mi novinari postave pitanje koje počinje sa „da li je on lud?” i koje se najčešće odnosi na učesnike rijaliti programa, bez dileme odgovaram: „U pitanju je budala!”, iskren je Nebojša Jovanović, psiholog, psihoterapeut i autor knjige „Zašto žene zvocaju”, koji priznaje da je našao opštu dijagnozu koja lepo opisuje ponašanje nekih ljudi koji se nalaze na javnoj sceni. On u šali kaže da ova „dijagnoza” ne postoji ni u jednoj klasifikaciji bolesti, ali dodaje da ona prilično precizno opisuje strukturu ličnosti nekih osoba koje su po zanimanju učesnici rijaliti programa.
„Tu dijagnozu sam, recimo, koristio kada su me pitali šta mislim o osobi koja je agresivna i koja stalno pravi incidente u rijaliti programima”, kaže Jovanović i dodaje da ljudi imaju predstavu o psiholozima kao o „tumačima snova” – smatraju da oni na osnovu tri detalja mogu da portretišu neku osobu.
„Nedavno su me novinari jedne televizije pitali kako tumačim činjenicu da neki otac neće da prizna svoje dete. Dao sam im uopšten odgovor tipa – mislim da neko ko neće da prizna svoje dete u stvari ne ceni dovoljno sebe. Posle nekoliko dana čujem od prijatelja da sam na jednoj televiziji komentarisao slučaj Kebinog nepriznatog očinstva”, vajka se naš sagovornik.
Dr Zoran Ilić, psihijatar i psihoterapeut, kaže da ga novinari često pitaju za dijagnoze osoba koje se nalaze na javnoj sceni ili su počinile neki incident koji izlazi iz okvira razumevanja prosečne osobe.
„Ako izuzmemo zanimanje novinara za motive zbog kojih neka osoba počini višestruko ubistvo i interesovanje za egzibicionističko ponašanje estradnih zvezda i starleta, psihijatri i psiholozi često se konsultuju oko pravljenja psiholoških portreta političara. Iako je u svetskim medijima psihijatrizacija političara postala pravi hit, ja najčešće odbijam da portretišem osobe koje se nalaze na našoj javnoj sceni argumentacijom da ne poznajem ljude, nisam sa njima razgovarao i ne mogu da dajem dijagnoze. Jedini političar o kome sam izneo svoje stručno mišljenje za pariski dnevni list ’Liberasion’ bio je Slobodan Milošević”, zaključuje dr Zoran Ilić. Iako nas je zanimalo kako je za francuske čitaoce tada portretisao srpskog vožda, dr Ilić nam je odgovorio „O mrtvima sve najlepše”.
