Izvor: Politika, 22.Apr.2014, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad je dete povod za svađu
Očevi često ne plaćaju alimentaciju, majke kriju od bivših muževa važne stvari iz života deteta, lažna svedočenja pred sudom...
Dogovor je bio – otac porodice koja je u jednom beogradskom podrumu jedva preživljavala kraj sa krajem odlazi u Švajcarsku na poziv svoje rodbine da bi sklopio fiktivan brak, dobio „papire” i doveo svoju porodicu u obećanu zemlju.
Život je, međutim, napisao za nijansu drugačiji scenario – otac porodice zaljubio se u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svoju fiktivnu ženu i rešio da zaista stavi tačku na svoj razveden brak u Srbiji, a u bolji život povede samo kćerku. Angažovao je uglednog beogradskog advokata i rešio da ostavi utisak na sudiju i porotu obećanjima da će devojčica živeti u palati sa pedeset soba sa pripadajućim bazenom, letovati na Mauricijusu, a zimovati na Alpima i biti upisana na elitni fakultet.
„Ma, o čemu ti pričaš? Pa, ja bih se lakše odrekla očiju nego Ajše!”, bilo je sve što je progovorila njegova bivša supruga.
Širok osmeh, zlatan zub i sat od identičnog plemenitog metala ipak su ostavili utisak na porotu. Doduše, ne onakav kakav je ovaj otac priželjkivao. Ročište se završilo u četvrtak u dva sata popodne, a na adresu advokata Borka Stojanovića sutradan u deset sati ujutru stiglo je pismo iz suda kojim je obavešten da je donesena jednoglasna presuda da devojčica pripada majci koja je živela u vešernici i radila kao spremačica po kućama.
Ovo je ilustracija teze da materijalni status roditelja ne utiče na odluku sudije kome da dodeli dete nakon razvoda – mlađa deca se u najvećem broju slučajeva poveravaju majci, ali onda neretko nastaju novi problemi. Naime, većina očeva smatra da sa prestankom bračnog prestaje i njihov roditeljski status i odbija da plaća alimentaciju.
Tridesetpetogodišnja Maja suočava se sa dodatnim problemom – osim što odbija da plaća izdržavanje, njen bivši suprug odbija i bilo kakvu komunikaciju sa svojom bivšom porodicom, pa njihovo dete nikada nije letovalo u inostranstvu, budući da je za izlazak deteta iz zemlje potrebna pismena saglasnost oca. Kada je Aleksi bilo šest godina malo je falilo da ne bude podvrgnut komplikovanoj hirurškoj operaciji zbog toga što Porodični zakon predviđa saglasnost oca za komplikovane medicinske intervencije. Samo zahvaljujući zdravom razumu lekara koji su odlučili da pronađu „rupu” u zakonu, izbegnut je tragični scenario.
Advokat Stojanović brani tezu da se možemo razvesti od supružnika, ali ne i od roditelja svoje dece i dodaje da roditelji moraju da se dogovaraju oko bitnih stvari u životu deteta. On se slaže sa činjenicom da su nekim supružnicima deca samo povod za svađu preko advokata – oni žele da svoje brakorazvodne patnje naplate dugometražnim sudskim postupcima i u te bitke često vode i decu kao saborce.
– Sećam se jedne majke koja je nagovarala dete da lažno svedoči da ga otac zlostavlja kako bi sprečila njihove susrete. Druga majka je tražila od deteta da krije činjenicu da je završilo fakultet i da se zaposlilo, da bi otac i dalje davao alimentaciju. Dobra strana Porodičnog zakona jeste to što detetu daje mogućnost da već sa deset godina kaže svoj stav – sa kojim roditeljem želi da živi nakon razvoda, a sa 15 godine je u stanju da samo donese tu odluku. Porodični zakon daje deci pravo da komuniciraju sa bakama i dekama oba roditelja – kaže naš sagovornik.
– Ako se brak razvede po tužbi i jedan od roditelja dobije starateljstvo nad detetom, drugi roditelj ima pravo da odlučuje samo o bitnim pitanjima koje se tiču detetovog života, kao što je odabir škole, preseljenje u drugu zemlju ili neki komplikovan hirurški zahvat – primećuje Stojanović.
Spomena Milačić , psiholog i izvršni direktor nevladine organizacije „Luneta”, koja brine o samohranim roditeljima, kaže da je svi dobri razvodi liče jedan na drugi, a da je problematična komunikacija zajednički imenitelj svih loših razvoda.
– Nažalost, izuzetno su retke situacije u kojima se roditelji dogovore oko bitnih stvari koje čine detetovu svakodnevicu. Nemali broj očeva prekida svaku komunikaciju sa bivšom suprugom, jer se njihove sadašnje žene tome protive, pa onda dete preuzima ulogu „goluba pismonoše” između majke i oca i prenosi poruke. Ako dete napravi neki incident u školi za koji je predviđeno ispisivanje iz škole, prosvetni radnici su u obavezi da o tome obaveste oba roditelja, ali najčešće se dešava da se dete ispiše sa potpisom jednog roditelja, jer je onaj drugi – nedostupan za komunikaciju – kaže naša sagovornica.
---------------------------------------------------------------------------
Niko se ne sudi za stanove pod kreditom
S obzirom na to da je u poslednjoj deceniji veliki broj bračnih parova stambeni problem rešio uzimanjem stana na kredit, postavlja se pitanje kako dolazi do deobe imovine nakon razvoda. „Ako je stan kupljen na kredit na ime jednog od supružnika, onaj drugi nije automatski vlasnik druge polovine stana, već svoje pravo na tu drugu polovinu može da ostvari samo putem sudske presude. Tek kada dobije sudsku presudu, on može da traži prinudnu prodaju stana u izvršnom postupku. U praksi retko ko vodi sudsku bitku za stan pod kreditom, jer nakon razvoda mora sam da plaća kreditnu ratu, a to se ne isplati, pa se ti ugovori najčešće raskidaju i banka uzima stan”, kaže advokat Borko Stojanović.
Katarina Đorđević
objavljeno: 22.04.2014.
