Izvor: Politika, 06.Dec.2014, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad đavoli odnose zaradu
Pored toga što je posao drvoseče opasan, on nije isplativ, jer mu po metru ogrevnog drveta ostaje trećina, dok dve trećine ulažu u opremu i gorivo
Rekovac – Selo Dulene u rekovačkoj opštini, koje, praktično, seče Gledićke planine, nema kvalitetnu obradivu zemlju, pa se njegovi meštani bave uzgojem stoke i sečom ogrevnog drveta. Mada, kako reče jedan naš sagovornik, kada sve probaju, shvate da moraju da postanu drvoseče. Ovaj posao generacijski je otac prenosio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na sina. Kako danas preovlađuju stariji meštani, od 180 stanovnika dvadesetak je drvoseča. Najmlađi, sa 34 godine, jeste Aleksandar Marković, a najstariji osamdesetogodišnji Miodrag Marković, koji živi u Rekovcu i koji svakog dana dolazi u rodno Dulene da bi sekao ogrevno drvo. U ovo vreme se zbog rose u šumu se odlazi oko 10 ili 11 sati, a dolazi oko četiri po podne, a preko leta se odlazi sat ranije, a dolazi oko sedam uveče. Meštani ovog sela prelaze oko 3,5 kilometara da bi na 700 metara nadmorske visine, u potesu Vis i Koleno, obarali stabla.
– Krenemo od leta, pa sve dok ne padne sneg. Pošto radim sam, jer mi se ne isplati da plaćam radnika, dnevno mogu da nasečem, natovarim i kod kuće dovučem oko četiri metra ogrevnog drveta. Najteže mi je kada izvlačim posečeno drvo. Siđem i zakačim ga sajlom, pa se popnem do traktora. Taman krenem, drvo se zaglavi, pa moram opet da silazim. I tako nekoliko puta dok ga ne izvučem – priča za „Politiku” četrdesetogodišnji Zoran Ljubisavljević koga smo zatekli kako istovara drva.
On se ovim poslom bavi 15 godina. Pošto se njegov otac Živadin obesio kada je Zoranu bilo 11 godina, morao je u dom. Njegova majka Zlata preminula je pre dve godine. Teško mu je, kaže, da sam kuva i obavlja ostale kućne poslove, a nema sa kim da se oženi, jer su sve devojke otišle u grad. Kad se umoran i promrzao vrati iz šume, ulazi u hladnu sobu u kojoj ga niko ne čeka.
– To je mučenički život. Kada sam se vratio iz doma, nisam imao ništa. Ne znam koliko sam metara drva posekao, jer ih nisam samo prodavao, već sam od njih napravio i kuću od 60 kvadrata. Prvo sam kupio bosanske konje kojima sam izvlačio drva iz šume. Onda sam zaradio za dva traktora i „jugo”. Pošto stižu godine, a drva su jeftina, kupiću još ovaca i prodavati jagnjad. Sada imam 30 ovaca – priča ovaj vredan mladić.
I godinu dana stariji Radoslav Mošić kaže da se ne isplati posao sa ogrevnim drvetom. Ali, time se bavio njegov otac Miladin, koji sada ima 76 godina, a on je počeo pre 22 godine.
– Ovde možeš sve da počneš da radiš, ali na kraju shvatiš da moraš da ideš u drva. Nekada radim sam, a nekada imam radnika, kome moram da dam dnevnicu i dva obroka. Od 30 evra, koliko dobijemo po metru, ostaje nam 10 evra. Ostalo uzmu đavoli. Moram da kupim naftu, benzin, ulje i lanac za testeru, mač se brzo istupi, a često moram da menjam i gume na traktoru. Dok su bile nemačke marke, ostajalo nam je pola – ocenjuje Mošić za naš list.
Iako ima 74 godine, Živadin Alempijević još uvek, doduše povremeno, seče drva u šumi sa sinovima Mikanom i Goranom. I on smatra da su drva jeftina i da bi imali zaradu samo kada bi se metar prodavao za 50 evra.
Z. Gligorijević
-----------------------------------------
Opasnosti
Mošić kaže da je posao drvoseče težak i opasan od trenutka kada ujutru sedne na traktor. Obaranje stabala je rizično, sajla može da se otkine i da nanese tešku povredu, a traktor može da se prevrne.
– Najteže je kada se radi na cepaču. On ima jedno vitlo na koje se nanose trupci koji nekada imaju i po 200 kilograma. Cepač ih cepa na četiri komada da bismo ih lakše tovarili u traktor. Najmanja nepažnja je dovoljna da ostaneš bez ruke – kaže Mošić.
objavljeno: 07.12.2014
.jpg)
