Izvor: Politika, 26.Nov.2014, 11:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad date klincu „be-em-ve”, kao da ste mu dali mitraljez
Problem s tinejdžerima je taj što oni dobiju najiskreniji savet od roditelja da ne ulaze s pijanim i bahatim vršnjacima u brza kola. Ali, problem je u sledećem: deca se teško odupiru kada ih pred društvom, zbog toga, drugovi proglase za kukavicu
Deca moraju da dobro razmisle kad sedaju s pijanim vršnjakom u kola, popravni ispit ne postoji Zbog čega pred odlazak u noćni život roditelji svoju decu ispraćaju kao da odlaze u rat? Gotovo da ne prođe nijedan vikend a da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u jutarnjim vestima ne pojavi izveštaj o tragičnoj pogibiji mladih u smrskanim vozilima, posle vraćanja iz ludog noćnog provoda. Zašto naši tinejdžeri izlaze u noćne klubove ili na splavove tek posle ponoći, a vraćaju se kad uveliko osvane novi dan?
Šta je, recimo, nateralo petoro mladih Beograđana, među kojima je bila i šesnaestogodišnja devojka, da sednu u sportski „be-em-ve” koji je vozio mladić bez vozačke dozvole? U kom stanju svesti je bio nesrećni mladić koji je pristao da bude u tom „be-em-veu” smrti, kada je pristao da ga zaključaju u gepek? Troje klinaca iz tog „be-em-vea” je mrtvo. Ostalo troje je imalo više sreće, ali je pitanje kako će živeti pod teretom griže savesti i da li će ikada zaboraviti to maglovito jutro. Bili su pijani, neodgovorni i neobuzdani. Ali, kakvi smo bili mi kada smo bili mladi? Da li smo zaista bili bolji?
Kako danas roditelji savetuju svoju decu da budu oprezni? Kakvim argumentima ih ubeđujemo da se ne napijaju i da potom nikako ne ulaze u brza kola sa pijanim drugom ili drugaricom, koji daju gas do daske i odlaze negde dalje u noć?
Zakon je, što se tiče dostupnosti alkohola tinejdžerima, potpuno jasan. U prodavnicama je zabranjeno prodavati alkohol svima posle 22 časa i noćna prohibicija važi do šest ujutru. Podrazumeva se da je maloletnicima, u svako doba dana i noći i u svim ugostiteljskim objektima, zabranjena prodaja alkohola. Ali, to je samo teorija.
I, noćna prohibicija važi samo za Beograd. Ostali gradovi ne podležu toj restrikciji.
– Ne moraš da budeš budala da bi bio frajer. Zapravo si frajer ako kažeš ne – osnovni je savet nekadašnjeg rokera Branka Rosića koji je osamdesetih godina svirao u alternativnim beogradskim bendovima, a danas je urednik u „Nedeljniku”.
On smatra da je problem s klincima taj što oni dobiju najiskreniji savet od roditelja da ne ulaze s pijanim i bahatim vršnjacima u brza kola. Ali, problem je u sledećem: deca se teško odupiru kada ih pred društvom, zbog toga, drugovi proglase za kukavicu!
– Mene je, recimo, rođena sestra cinkarila roditeljima, jer sam krišom kupio motor i družio se s motoristima. Matorci su mi odmah prodali motor – seća se Rosić, jedan od junaka noćnog života osamdesetih godina.
Tada se izlazilo u Akademiju, Zvezdu, Bonafides ili KST. I ostajalo se u gradu do zore. I konzumirao se alkohol.
Frontmen kultnog beogradskog benda „Partibrejkers”, pedesetogodišnji Zoran Kostić, poznatiji kao Cane, daje takođe jedan praktičan savet. Žestoki roker koji je vremenom evoluirao u brižnog roditelja, svom dvadesetdvogodišnjem sinu pred izlazak obavezno kaže:
– Sine, molim te, čuvaj se. I naglašavam ono „molim te”, jer deca moraju da znaju da se vreme ne vraća i da dobro razmisle kad sedaju s nekim pijanim vršnjakom u kola. Jer, kad izgubiš glavu, popravni ispit više nikada ne postoji. Kad date klincu „be-em-ve”, kao da ste mu dali mitraljez u ruke. Zato treba uvesti rigorozne kontrole po noćnim klubovima, kao i saobraćajne kontrole posle ponoći – preporučuje Cane.
On je već bio velika rokenrol zvezda bivše Juge, ali nije imao skup auto, već je, kao prevozno sredstvo, koristio – „svoje noge”. Možete li danas zamisliti slavnog narodnjaka, jer su rokeri davno izumrla vrsta, kako se iz noćnog provoda vraća – peške! Veliki buntovnik Cane se, zapravo, uvek plašio brzine. I nije ga sramota da to javno kaže. Što će reći: šta bi falilo da ovi naši klinci sa splavova kući idu peške? Tako bi svi bili mirniji.
Danas nam decu vaspitavaju splavovi. Ploveće turbo-folk lađe već su svetski turistički brend. Ali, splavovi imaju mračnu stranu. Oni diktiraju modu, muziku i zakone. Oni su regrutni centri za obuku čitave generacije bilmeza i bezdušnika koji ne kriju ko je pobednik tranzicije. Nedavna finansijska kontrola je pokazala da vlasnici ne plaćaju poreze i vode dvojno knjigovodstvo, dok su rmpalije koji rade u obezbeđenju plovećih ugostiteljskih objekata, često umešani u teška razbojništva, pa čak i ubistva.
Splavovi su postali rečno carstvo gde trešte narodnjaci i tehno. Tamo se muvaju pevaljke i starlete iz rijaliti programa koje dolaze u „audijima” i „poršeima”, dok siromašni dečaci svoje stare olupine od kola ostavljaju u šumi, što dalje, kako se ne bi primetilo da se u tu noćnu egzotičnu gungulu umešala sirotinjska kasta koja sanja da će na splavu pronaći pojas za spasavanje.
-------------------------------------------------------------
U SAD zabranjeno prodavanje alkohola mlađima od 21. godine
Do 21. godine mladi Amerikanci mogu da glasaju, da se žene, da zaključuju ugovore, da služe u vojsci, ali ne smeju jedno – da kupe alkohol. Strogo im je zabranjeno da kupuju alkoholno piće u restoranu ili baru. Ali, u američkoj javnosti pojedini stručnjaci ocenjuju da takva zabrana okreće mlade da umesto alkohola konzumiraju takozvane klupske droge, poput ekstazija, koje se prodaju na rejv-žurkama. Zato, s vremena na vreme, u SAD, pojedini eksperti čak apeluju da se tinejdžerima vrati pravo da piju, o čemu je pisao i magazin „Tajm”. Slično pravilo o zabrani prodaje i točenja alkohola osobama mlađim od 21. godine imaju zemlje poput Pakistana, Šri Lanke, Omana… U Nemačkoj je zabranjeno prodavati vino i pivo u barovima i restoranima osobama mlađim od 16 godina. U Francuskoj, Italiji i Velikoj Britaniji, granica za konzumiranje alkohola je – 18 godina.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 27.11.2014.
