Izvor: Politika, 28.Sep.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kačamak i ćeške za strance u selu stogodišnjaka
U Kamenoj Gori gosti iz 19 država probali stara narodna jela i raspitivali se za recept dugovečnosti
Kamena Gora kod Prijepolja – Odavno Kamenu Goru, izdignutu na šumovite proplanke iznad Prijepolja, zovu selom stogodišnjaka. Generacije ovdašnjih žitelja dočekale su poznu starost, postao je ovaj kraj sinonim za dugovečnost. Iako danas u ovom selu sa 250 stanovnika nema starijih od jednog veka, nekoliko ih je nadomak desete decenije (iz familija Gluščević, Kijanović >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Rvović) – a radni su i vitalni kao da im je upola manje.
Upravo tu, među drvenim i kamenim zdanjima etno-naselja u Kamenoj Gori gde meštani razvijaju seoski turizam, na nadmorskoj visini od oko 1.300 metara, nedavno je upriličena stara srpska trpeza za goste iz 19 država. Došli su ovde učesnici međunarodne konferencije o gastro-nasleđu, koja se održavala u Muzeju u Prijepolju, uglavnom muzeolozi s raznih strana sveta: od Novog Zelanda, Kine i Tanzanije, do Meksika i SAD. Da upoznaju selo stogodišnjaka i tradicionalni način ishrane, da probaju davnašnja jela žitelja ovog kraja.
Dočekali su ih Kamenogorci kako i priliči: gostoprimstvom, hlebom i solju, grejanom rakijom. Na livadu ispred drvenih koliba etno-naselja zvanog Guvnište na četiri šporeta spremala su se različita jela. Na jednom kačamak, pored uštipci, na trećem ćeške (popularno jelo iz ovog kraja od tri vrste mesa sa ječmom i kajmakom), pa teletina ispod sača s krompirom i lekovitim biljem. Pošto su sve to probali u etno-kući pa zalili pivom, vinom i domaćim sokovima, stranci nisu krili oduševljenje.
– To su ljudi različitih ukusa i kuhinja iz toliko država, a svakome su se naša jela dopala. Štaviše, tražili su da zapišu recepte o tome kako ih spremamo. Pitali su nas, takođe, i u čemu je tajna dugovečnosti stanovnika Kamene Gore. Rekao sam im: ljudi ovde dugo žive jer se vekovima hrane domaćom hranom koju su sami proizveli, bez hemije, zatim dugo borave na čistom vazduhu, piju najbolju planinsku vodu, žive u kućama od prirodnih materijala (drveta i kamena) iz kojih ne izbija radijacija, a i geni su, naravno, važni. Zapisivali su pažljivo, fotografisali, pa s oduševljenjem najavili da će ovde doći ponovo, i to da letuju – kazuje za naš list Milojko Gluščević (68), predsednik Centra za održivi razvoj Kamene Gore, dodajući da su goste na polasku darivali gurabijama, kolačima koji se prave i poklanjaju s ljubavlju.
Kamenogorskim posluženjem i dočekom bio je zadovoljan i organizator ove konferencije Slavoljub Bato Pušica, direktor prijepoljskog muzeja. On ističe da je naše gastro-nasleđe ovde prikazano u pravom svetlu, podsetivši da su gosti prethodno probali i jela sa monaške trpeze u manastiru Mileševa i sa muslimanske sofre u Prijepolju. – Učesnici konferencije nisu krili zadovoljstvo. Recimo, predstavnik Grčke Janis Markakis rekao mi je da je bio na svim konferencijama o gastro-nasleđu širom sveta, ali da nigde nije bilo bolje organizovano nego kod nas – kaže Pušica.
Kamenu Goru pohodi sve više ljubitelja odmora u nezagađenoj prirodi. Ovde su domaćini uredili etno-kuću u kojoj je muzejska postavka tradicionalnih predmeta, smeštajni deo od nekoliko soba, prostor za seminare, a valja tu završiti i jedan restoran. U obližnjim kućama meštana je tridesetak ležajeva za smeštaj gostiju i kamp sa bazenom. Planinarska staza, kao deo evropske pešačke rute, uređena je u dužini od 86 kilometara (vodi od Jabuke, preko Kamene Gore i Brodareva do Sopotnice), tu je i 15 kilometara duga staza za bicikliste. Čuveni su alpinisti društva „Kamena Gora” koji su osvojili najviše svetske vrhove, među njima i Maunt Everest. Prošle godine u Kamenoj Gori održan je međunarodni muzički festival za mlade, letos deo programa škole planinarskih vodiča Srbije, a nedavno i seminar o korišćenju šumskog otpada i njegovom pretvaranju u toplotnu energiju.
Ovde se, kazuju nam u Kamenoj Gori, sve češće vraćaju rođeni Kamenogorci koji su davno u razne gradove otišli. Eto ih u zavičaju gde uređuju svoja stara domaćinstva ili prave nove vikendice. Da penzionerske dane tu mirnije provedu, nadajući se da će u rodnom kraju lakše dočekati stotu.
Branko Pejović
objavljeno: 29.09.2012.
.jpg)
