Izvor: Blic, 28.Jun.2015, 21:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KRALJEVSKE RUŽE Neobičan dar kneginji Jelisaveti Karađorđević
Kneginja Jelisaveta Karađorđević je mnogo puta u životu dobila cveće, a sada je jedna lepa ruža dobila njeno ime. Pre nekoliko dana lično ju je odabrala u ružičnjaku Radoslava - Laleta Petrovića u Vrčinu.
Do sada sam bila samo kaktus - našalila se kneginja, a ruža sa njenim imenom zaokružila je priču ovog uzgajivača ruža koji je već tri ruže krstio imenima najužih članova Jelisavetine familije. Svoju ružu u Petrovićevom ružičnjaku već imaju njena majka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << princeza Olga i ćerka Katarina Oksenberg, a najlepša među raskošnim bokorima, ruža boje sunca, ponela je ime princezinog oca Kneza Pavla.
- To je velika čast. Ruže su njegov život, a on ga je podelio sa nama - kaže kneginja koja i sama na terasi stana u centru Beograda uzgaja cveće i razne druge biljke. Pokušaće i da neku od ovih „karađorđevićevskih“ ruža preseli u veliku saksiju, ako joj uspe. Ako ne, dolaziće u Petrovićev ružičnjak da miluje latice svoje imenjakinje.
Petrović ima fantastičnu kolekciju od 2.600 vrsta vrtnih ruža, zastupljene su vrste iz svih krajeva sveta, a pravo bogatstvo su, uz one moderne, ruže iz davnih vremena. Najponosniji je na ruže koje je dobio sopstvenim selekcijama i ukrštanjem i to na tradicionalan način, a ne genetskim hibridima.
- Imam one iz 18. i 19. veka, a neke i iz ranijeg doba. Za razliku od modernih ruža koje se prodaju na pijacama i drže u vazama, ove ruže mirišu i oplemenjuju dvorišta i vrtove. Ruža je sve do 16. veka bila divlji cvet, a u Srbiji je najzastupljenija roza kanina ili pasja ruža. Najveću zaslugu za uzgajanje ruža u Evropi imala je Napoleonovo supruga Žozefina. Ona je tražila da joj sa svojih pohoda donosi ruže koje su u njenom vrtu u Malmezonu ukrštane prirodnim putem i u jednom trenutku imala je kolekciju od 200 vrsta galskih ruža. Nažalost, polovina kolekcije je nestala i ja sam jedan od retkih ljudi u svetu koji poseduje bar polovinu ruža koje je imala Žozefina. Te ruže su lepe u svojoj jednostavnosti i prolaznosti. Galska ruža cveta četiri nedelje i ja čekam jedanaest meseci da je ugledam. Danas je akcenat na obnavljanju cvetanja i na zdravoj biljci, sve se to dobilo, ali se izgubio miris - kaže Petrović.
Čak 95 odsto onoga što proizvede završi u vrtovima širom Evrope, a Petrovićeve ruže su stigle i do Japana. Trenutno se primerci njegovih ruža nalaze na izložbama u Monci, Baden Badenu, Japanu i u sedam francuskih gradova gde čekaju da budu ocenjene. Petrović ima i zvanje internacionalnog sudije, član je i Britanskog kraljevskog udruženja ruža, sarađuje sa najpoznatijim engleskim odgajivačem ruža Dejvidom Ostinom za čije ruže jedini ima licencu i uveo je Srbiju u Svetsku federaciju za ruže kao 39. članicu.
Ruža i za Teslu
- Imam želju da odgojim jednu ružu i nazovem je po Nikoli Tesli. Kad je američki ambasador Majkl Kirbi postavio Teslinu bistu u rezidenciji, pitao me je koja bi ruža odgovarala da se tu posadi. Iskreno sam priznao da za Teslu nemam adekvatnu ružu i poklonio sam mu „summer song“ ružu mog mentora Dejvida Ostina. Od tada intenzivno razmišljam o Teslinoj ruži - kaže Petrović.
Iz centra Beograda na Avalu
Petrović je rođen i odrastao u centru Beograda, ali je sredinom devedesetih odlučio da napusti vrevu prestonice i mir potraži u zelenilu podavalskog sela. Po zanimanju je zubni tehničar, u priču sa ružama ušao je kao strastveni kolekcionar pre više od dvadeset godina, a pre desetak godina one su mu postale i posao i opredeljenje.
