Izvor: Politika, 25.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jutarnji šah i pedijatrija
Ko će prvi stići do kupatila, a ko do daljinskog upravljača. – Čija prababa je završila damsku gimnaziju u Gracu, a čija je studirala prava na Sorboni On je stao na ludi kamen, potom je klekao na kolena i izgovorio sudbonosnu rečenicu: "Hoćeš li da se udaš za mene?" A ona je, zagrcnuta od uzbuđenja, izgovorila svoje najznačajnije životno: "Da!"
Ovaj dijalog obično statira kao hepiend u većini ljubavnih filmova i vikend romana, ali za Aleksandra Milajića, prevodioca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i autora knjige "Leti, leti... prababa", sklapanje braka označava tek početak jedne beskrajne pozorišne predstave koja je skrojena po scenariju igara koje smo igrali kada smo bili deca. Razvijajući ideju klasika lepe književnosti, koji su nas naučili da sve srećne porodice liče jedna na drugu i da je svaka nesrećna na svoj način, ovaj pisac nas na veoma duhovit i argumentovan način uverava da su, osim burmi, psihološke igrice ono što spaja i srećne i nesrećne bračne parove.
Akademija znamenitih predaka
"Bračne igre počinju odmah nakon prenošenja mlade preko praga – neke se završe posle mesec-dva, a neke traju doživotno. Neke se igraju od sumraka do svitanja, neke periodično, a jedna od prvih igara koje se zaigraju u braku je 'jutarnji šah'. Zvonjava budilnika označava početak ove igre u kojoj se bračni partneri takmiče ko će prvi u kupatilo, ko će poslednji iscediti pastu za zube, ko će prvi stići do tuša, a ko će se poslednji pogledati u ogledalo", uvodi nas Aleksandar Milajić u beskrajno zanimljiv svet bračnih igara.
Omiljena igra među tek venčanim bračnim parovima je i "stoni fudbal". Ova igra se igra u trpezariji i to za kompletno postavljenim stolom. Pravila igre su sledeća – sva hrana se iznese na sto, a potom igrač koji nije pripremio jelo oprezno stavlja prvi zalogaj u usta, premeće ga i prežvakava dok ga protivnik netremice posmatra iščekujući sud. A onda počinje napad, koji obično izgleda ovako: "Dobro je, ali pomalo neslano!", na šta onaj drugi golmanski odgovara: "Tako je zdravije za pritisak, a i sprečava zadržavanje suvišne vode u organizmu!", da bi potom prešao u kontranapad: "Uostalom, pogledaj svoje roditelje. Ne želiš valjda i ti tako da izgledaš u njihovim godinama?"
– Igra "leti, leti... prababa" po kojoj je ova knjiga i dobila ime omiljena je razbibriga mladih bračnih parova i proistekla je iz činjenice da je svako ponosan na svoju porodicu i da istu smatra boljom i značajnijom od svih u vaseljeni i ima potrebu da bračnom drugu objasni kakva mu je čast ukazana prijemom u "akademiju znamenitih predaka" i to u svojstvu pridružnog člana. Početni udarac u ovoj igri izvodi se tako što prvi igrač izgovori neki laskav podatak o svojim precima tipa: "Moja prababa sa očeve strane završila je damsku gimnaziju u Gracu", a drugi igrač treba da navede primer pretka iz svoje porodice koji je postigao stepen više u obrazovanju tipa: "Moja prabaka sa očeve strane studirala je prava na Sorboni". Pošto svako ima četiri prabake i pradeke, pred igračima se otvaraju neverovatne mogućnosti, a među iskusnim letačima visoko se kotira nekoliko konstatacija tipa "Moja baka je bila dvorska dama kraljice..." i "Moj deda je u Drugom svetskom ratu spasao život vojskovođi...", objašnjava Aleksandar Milajić i savetuje da ime vojskovođe bude odabrano u skladu s važećim trendovima o dobrim i lošim momcima u Drugom svetskom ratu!
Trka s preponama
Jedna od omiljenih bračnih igara je i "trka s preponama", a njen cilj je da se što pre stigne do televizora! Igra počinje onog trenutka kad oboma postane jasno da njegova utakmica počinje u isto vreme kad i njena serija, a postaje neobično zanimljiva kada je na programu finale Kupa šampiona ili poslednja epizoda serije u kojoj se konačno saznaje da li su Marmelada i Retarda sestre ili samo jetrve.
Dolazak bebe u kuću označava drugo poluvreme u bračnim igrama, a jedna od omiljenih porodičnih igrica u čijem se središtu nalazi naslednik jeste "zanimljiva pedijatrija". Ova igra počinje kad se dete požali na bilo kakav bol ili kada jedan igrač zaključi da je dete previše vruće, hladno, crveno, zeleno ili bledo, a konzilijum sastavljen od baba i dokonog komšiluka određuje dijagnozu. A potom se prelazi na tradicionalne metode lečenja zasnovane na kulinarskim veštinama, koje se u narodu zovu i salamurenje (dete se obloži krpama natopljenim sirćetom i ostavi da odstoji sat-dva), sarmiranje (listovi bokvice, kupusa ili filadendrona polože se na bolno mesto) i špikovanje (detetu se napune uši belim lukom, bogato se zalije toplim zejtinom i ostavi da ogrezne).
Svaki roditelj ima potrebu da prikaže svoje dete u najboljem mogućem svetlu, pa se zato retki uzdržavaju da ne zaigraju igru "gde zeka pije vodu?" Cilj ove igre je ponižavanje deteta pred publikom, a igra se na dva načina – kada dete treba da demonstrira znanje, veštine i manire kojima su ga naučili roditelji, a ovoj pozorišnoj predstavi deteta obično prethodi kreveljenje i bečenje roditelja: "'Ajde pokaži svima gde zeka pije vodicu... Kako ide ona naša pesmica... taši, taši, tanana..."
Drugi deo igre je uterivanje tih znanja i manira u dečju glavu i to na javnom mestu i obično se svodi na vrcave komentare tipa: "Pogledajte ga samo! Plače kao neki ženski Petko (za dečake)... Prava si seka Persa (za devojčice)... Polomiću te od batina kad stignemo kući!"
A da bi dete briljiralo u ovoj igri, autor knjige savetuje da se dete čim napuni tri godine upiše u plesnu školu, na kurs ikebane ili makramea, u amatersko pozorište, školu za strane jezike ili – u višu poslovnu školu.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 25.12.2006.]
