Izvor: Politika, 28.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jugoslovenski kauboji – vladari Aljaske
U Srbiji i Crnoj Gori malo se zna o rekama balkanskih očajnika koji su početkom prošlog veka odlazili u opaku avanturu potrage za blagom, vođeni neizlečivim virusom zlatne groznice
Čuvar srpskog groblja u srcu Aljaske Džon Dapčević seća se svojih predaka koji su duž reke Tanana, naoružani koltovima, tragali za tajnim rudnicima zlata. Daleki rođak Titovog generala Peka Dapčevića samo je jedan od slavnih potomaka balkanskih desperadosa i avanturista koji su krajem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 19. i početkom 20. veka stvarali slavnu istoriju ledene pustinje severne Amerike. U Srbiji i Crnoj Gori se, nažalost, malo zna o rekama balkanskih očajnika koji su početkom prošlog veka odlazili u opaku avanturu potrage za blagom, vođeni neizlečivim virusom zlatne groznice. Mnogi od njih su zauvek ostavili svoje kosti u glečerima Aljaske, ali, oni srećnici koje je pratio dobri duh Velikog Manitua postali su neizostavni deo nasleđa "ruske Amerike".
U iznajmljenoj kući iznad beogradske Marakane, već nekoliko nedelja boravi Džudi Ferguson, novinarka i publicista iz Ferbanksa, univerzitetskog centra Aljaske, koja godinama istražuje "balkanske veze" na Aljasci. U njenoj knjizi "Paralelne sudbine", jedan od pionira Jovan Džon Hajduković (1879–1965) inaugurisan je u gospodara prve i nepoznate Aljaske, dok je njegov brat od strica Milo Hajduković (1883–1945) predstavljen kao vlasnik rudnika i najbogatiji čovek dalekog severa tog doba! Mišo Majk Stijepović, rođen na Aljasci, bio je guverner Aljaske koju je uveo u uniju američkih država 1959. godine.
– Nekoliko puta sam putovala Crnom Gorom i Srbijom, tragajući za potomcima čuvenih porodica Hajduković, Stijepović, Dapčević, otkrivši da su od tridesetih do šezdesetih godina 20. veka jugoslovenske porodice kontrolisale najvažnije poslove na Aljasci – kaže Džudi. Tu je i Vlado Stijepović, zubar iz Risna, čiji je dalji rođak Majk udario temelje moderne Aljaske. Džudi pokazuje fotografije guvernera Stijepovića sa predsednicima Ajzenhauerom i Niksonom, dok Vlado "poteže" svoj porodični album: njegov otac, u pratnji Josipa Broza, drži jugoslovenski barjak u Boki.
Džudi i Vlado sreli su se u Beogradu pre nekoliko dana. Zajednički su napisali i-mejl starom guverneru, republikancu, šefu moćne dinastije Stijepović, koja iz senke vuče mnoge konce na Aljasci.
Džudi je počela da otkriva priču o jugoslovenskim kaubojima kada su je, kao kolumnistkinju lokalnog rudarskog lista, zamolili da napiše turističku publikaciju o kući-muzeju Džona Hajdukovića. Stanovala je u blizini i pomislila je da će to biti lagana, rutinska tezga. Ali, otkrila je jedan neverovatan život i možda najlepšu priču iz Crne Gore. Mister Džon Hajduković bio je zapravo Jovo iz crnogorskog sela Utrg, koji je u daleki svet ledene pustinje stigao 1904. godine.
– Postao je veliki lovac, od Ferbanksa, srca Aljaske, sve do kanadske granice. Pokušao je da vodi posao na divljim rekama, ali, propao je – kaže Džudi.
Džon je davao so, brašno i "vatrenu vodu" "crvenoj braći" na veresiju i, zbog ugleda među domorocima, balkanskom kauboju je poverena uloga glavnog pregovarača sa plemenima na divljem severu. Bio je i poglavica, vodio je "salun" i postao šerif koji nije vešao.
Jovo, zvani Džon, izaslanik Velikog Manitua, potiče iz sela u kome je najbrojnije bratstvo Vukmanović. Od bratstva Vukmanović iz Utrga potiče i crveni revolucionar koji je takođe brzo potezao pištolje – Svetozar Vukmanović Tempo!
– Džon je 1923. godine prodao čuvenu "Kuću na putu" svojoj saputnici Šveđanki Riki Valen za nekoliko dolara. Posvetio se edukaciji Indijanaca, organizovao je rad njihovih škola. U "Kući na putu", stvarana je istorija Aljaske kroz priče onih koji su dolazili iz civilizacije i onih koji su se vraćali iz neistraženih, nepreglednih, belih prostranstava. Ali, u doba zlatne groznice to je bio loš biznis.
Džonov rođak Milo, s kojim je iz jedne njujorške krčme krenuo na Aljasku, bio je mnogo pragmatičniji. Danas je Milov sin Džon, koji je dobio ime po velikom stricu, vlasnik avio-kompanije i dva aerodroma – u Ferbanksu i Enkoridžu.
Džudi pokazuje porodičnu fotografiju guvernerske porodice Stijepović.
– Marko Stijepović je iz Risna 1888. godine stigao u Kaliforniju, kao begunac od regrutne komisije austrougarske armije. Marko je slušao priče o zlatu na Aljasci i brzo se našao u svetu glečera, lososa i nepregledne divljine. Nanjušio je gde da kupuje zemlju, a pošto je, kao i Hajdukovići, bio brz na oružju, ubedio je bandite da ga ostave na miru. Zbog diplomatske veštine i para koltova koje je čuvao ispod jastuka, prozvali su ga – pametni Majk...
Vratio se samo jednom u Crnu Goru, da se oženi devojkom koja je čitala tužna pisma koja je pisao svojoj majci. Njegov sin postao je čuveni guverner Aljaske, a i sada, iako u dubokoj starosti, kao zagovornik Bušove politike, utiče na mnoge događaje na Aljasci. Ima sedam sinova i šest kćeri, a jedna od njih, Nada, udata je za penzionisanu legendu NBA lige Džona Stoktona.
To je bila Džudina priča o momcima sa divljeg istoka, koji su stvarali istoriju divljeg zapada. Ona će ostati još izvesno vreme u Beogradu, kako bi sačekala da se završi štampanje njenih knjiga za decu na engleskom jeziku. Posle će ceo tiraž prebaciti kamionima iz Beograda za Kopar, a odatle će brodom knjige stići na Aljasku. Džudi je žena koja je otišla iz Oklahome na sever Amerike posle ubistva Boba Kenedija i tamo srela čoveka svog života, trapera Veba. Ugledala ga je prvi put kako dere kožu sa grizlija koga je ustrelio. Neke od tih priča štampaće se u Beogradu.
Aleksandar Apostolovski
[objavljeno: 28.01.2007.]
.jpg)
