Izvor: S media, 08.Maj.2011, 23:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jug Srbije: Nastava iz albanskih udžbenika?
Đacima sa juga Srbije koji pohađaju nastavu na albanskom jeziku od 1. septembra biće omogućeno da biraju između bukvara uvezenog iz Albanije i bukvara koji je na albanskom pripremio Zavod za udžbenike i nastavna sredstva iz Beograda.
Kada 1. septembra učenici sa juga Srbije ponovo sednu u školske klupe, sva ona deca koja "slušaju" časove na albanskom jeziku moći će da biraju između bukvara uvezenog iz Albanije i bukvara koji je na albanskom pripremio Zavod za udžbenike >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i nastavna sredstva iz Beograda, saznaje "Politika".
Zvaničnici UN: Jug Srbije otudjen od Beograda
Jugu Srbije 12 miliona dolara
Povuci-potegni, iščupaše - kritike?
Kako piše ovaj list, Vlada Srbije ima za cilj da što bolje integriše albansku nacionalnu manjinu.
O tome je dogovor postignut sa ambasadom Albanije u Beogradu.
Takođe, Nacionalnom savetu Albanaca biće omogućeno da napiše delove udžbenika koji se odnose na nacionalnu istoriju i kulturu Albanaca.
U Koordinacionom telu ističu da je od 2000. godine do danas iz budžeta Srbije ovim trima opštinama dodeljeno više od 80 miliona evra za razvoj infrastrukture.
Osim toga, dodeljuju se stipendije srednjoškolcima, finansiraju se nevladine organizacije, a mnogo novca stiglo je iz raznih međunarodnih fondova.
Međutim, ovih dana ponovo je aktuelizovana priča o pripajanju Preševa, Bujanovca i Medveđe Kosovu i Metohiji u zamenu za sever Kosova koji bi, kako kažu zagovornici ove razmene teritorija, mogao da se „pripoji“ Srbiji.
Mustafa: Politički trikovi Beograda
Objašnjavajući zašto se i dalje ne odustaje od ove ideje Ragmi Mustafa, lider Demokratske partije Albanaca i predsednik opštine Preševo, koji je nedavno prisustvovao sastanku u Gnjilanu na kome se razgovaralo o ovoj temi, kaže za „Politiku” da su potezi Beograda „politički trikovi” i da vlast nije istinski raspoložena za unapređenje položaja Albanaca.
„Godinama iznosimo naše probleme i Koordinacionom telu i međunarodnim organizacijama, pričamo na okruglim stolovima, konferencijama. Još ne možemo slobodno da upotrebljavamo jezik i pismo kao ni nacionalnu zastavu. Takođe, duž granice sa Kosovom vlada pravi policijski režim i Albancima koji tamo žive nije omogućeno slobodno kretanje”, kaže predsednik opštine Preševo.
Situacija je, ističe, dodatno otežana lošom ekonomskom situacijom i potpunom besperspektivnošću. Mustafa tvrdi da je u opštini na čijem je čelu nezaposleno čak 70 odsto radno aktivnog stanovništva.
Arsić: Iste muke muče i Albanci i Srbi
Zamenik predsednika Skupštine opštine Bujanovac Stojanča Arsić, kaže da Srbi i Albanci na jugu Srbije uglavnom dele iste, ekonomske, muke.
„Poslednjih deset godina mnoge stvari su krenule nabolje. Neki problemi su rešeni, pre svega mislim na integraciju Albanaca u državne institucije, oni sada učestvuju u radu Koordinacionog tela koje je rekonstruisano pre dve godine, formiran je Nacionalni savet Albanaca koji treba da bude okosnica rešavanja svih njihovih problema. Treba, međutim, voditi računa i o Romima kao i o srpskoj zajednici koja ne sme da se diskriminiše u pogledu zapošljavanja”, ističe Arsić.
U Preševu je, da podsetimo, na vlasti albanska koalicija, a Srbi ne učestvuju u lokalnoj vlasti. Od prošlog oktobra u Bujanovcu su i Srbi, članovi lokalnih grupa građana, ušli u vlast i dobili neka mesta u opštinskim organima uprave i javnim preduzećima.
Gde se greši?
Ragmi Mustafa ističe da je baš sada kada su obnovljeni razgovori između Beograda i Prištine vreme da se nađe „najbolji način za mirno rešenje svih problema između Srba i Albanaca, a to bi bilo pripajanje ovih opština Kosovu”.
„Onda ne bismo tražili od Beograda ni knjige, ni planove i programe na albanskom, ni slobodnu upotrebu jezika i pisma i nacionalne zastave. Beograd bi se ’rasteretio‘, imao bi jednu nacionalnu manjinu manje i onda neka ide što brže ka EU”, objašnjava Mustafa.
Na pitanje kako od Srbije očekuje da se odrekne dela svoje teritorije on kaže da to i ne može baš tako da se tretira. „Ako je teritorija Srbije zašto Beograd onda ne uvažava prava Albanaca , šta im trebaju građani kad ih diskriminiše”, kaže Mustafa.
Naglašavajući da i na srpskoj i na albanskoj strani ima ekstremista, Stojanča Arsić kaže da Srbi i Albanci „umerenih shvatanja“ znaju da im je zajednički život jedina alternativa i da moraju da urede svoje odnose kako bi mogli zajedno da rade za dobrobit svih građana tri opštine.
„Ideja o razmeni teritorija samo podiže tenzije. Stav međunarodne zajednice da su jug Srbije i Kosovo dva odvojena problema je odavno poznat. Albanci su dobili jasne signale da su oni građani Srbije i da moraju da se integrišu u sistem Srbije”, kaže Arsić.
Za Ninoslava Krstića, predsednika Foruma za bezbednost koji je i sam učestvovao u obračunu sa pripadnicima paravojne Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, svaki ovakav zahtev ugrožava bezbednost. Albanci, kako kaže, smatraju da je KiM njihova država i da su oni ostali izvan te teritorije.
„Aktuelizovanje ovog zahteva povezano je i sa pritiskom na Srbiju u vezi sa podelom Kosova. Ukoliko bi došlo do deobe oni bi intenzivirali svoje zahteve. Priština na njih vrši pritisak u određenim situacijama kako bi pomoću ovih zahteva sa juga Srbije bila ojačana njihova pregovaračka pozicija. Ovakvi zahtevi biće isticani i ubuduće”, smatra Krstić.
(Politika)
