Izvor: Politika, 12.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još tri „saharska” dana
Meteorolozi tvrde da su ovo poslednje velike vrućine i da se već od ponedeljka temperatura spušta za deset stepeni
Ako je verovati prognozama meteorologa, zvanično najvrelije biće danas – već oko podneva temperatura u hladu će dostići 35 stepeni, a u ranim poslepodnevnim časovima živa u termometru mogla bi opasno da se približi 40. stepenu.
Prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda govore da će naredna tri dana biće tropska, a da nas tek krajem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nedelje očekuje zahlađenje sa kišom, nakon čega slede „normalne” letnje temperature. Dežurni prognostičar RHMZ Mileva Ranđić kaže da su ove tropske temperature potpuno uobičajene za avgust i da će se narednih dana asfalt veoma usijati u Nišu, Beogradu, Loznici i Sremskoj Mitrovici.
Dobra vest je, kažu prognostičari, da su ovo poslednji „saharski” dani, a loša – da se već od ponedeljka temperatura spušta za deset stepeni. Naoblačenje sa kišom i jakim vetrom očekuje se u nedelju, nakon čega će se temperatura kretati u intervalu od 25 do 30 stepeni.
Život na usijanom asfaltu može da bude veoma opasan po zdravlje srčanih i cerebrovaskularnih bolesnika, zbog čega lekari savetuju da u periodu od 11 do 18 časova ne izlaze na sunce. Ovih dana pomoć lekara učestalo traže srčani bolesnici – oni s povišenim krvnim pritiskom i osobe koje pate od slabosti srčanog mišića. U vrelim letnjim danima probleme imaju i astmatičari, kojima se stanje pogoršava između tri i sedam ujutru i u ranim večernjim satima.
„Univerzalni savet – ne izlazite na sunce između deset i osamnaest časova, uzimajte najmanje dve litre tečnosti i laganu hranu – važi za sve osobe, ali u tropskim letnjim danima posebnu pažnju na svoje zdravlje moraju da obrate srčani i cerebrovaskularni bolesnici, koji ovih dana češće nego uobičajeno traže pomoć lekara. Svima njima savetujemo da redukuju fizičku aktivnost tokom dana, da vreme provode u kući, u debeloj hladovini ili na senovitoj terasi i da izbegavaju vožnju gradskim autobusom u špicu. Ako su prinuđeni da koriste javni prevoz, savetujemo da ne stoje u mestu ili pod limenom ’pečurkom’, već da se kreću – na taj način potpomaže se periferna cirkulacija i sprečava nastanak šloga kod osoba koje imaju cerebrovaskularne probleme”, objašnjava dr Nada Macura iz Hitne pomoći.
Iznenadni porast temperature predstavlja šok za organizam, jer on ima svoju telesnu temperaturu i kada spoljna temperatura dostigne tropske vrednosti dolazi do njegovog pregrevanja. Zbog toga je veoma važno unošenje dovoljnih količina tečnosti i redovno tuširanje. Kada temperatura pređe 30 stepeni u hladu organizmu najviše prija pijaća i ne preterano hladna voda, a najmanje – gazirani sokovi i pivo. Kofeinske napitke i alkoholna pića treba izbegavati, jer oni deluju kao diuretici, odnosno uslovljavaju dodatni gubitak vode. Na visokim temperaturama organizmu prijaju i umereno začinjena kuvana jela – supe, čorbe i variva.
„Vrućine predstavljaju pravi test zdravlja za svačiji organizam, a organizam hroničnih bolesnika obično šalje signale upozorenja koji se ne smeju ignorisati, jer zdravlje može biti ozbiljno ugroženo. Primera radi, srčani bolesnici moraju da znaju da izuzetno jak bol u predelu grudne kosti koji se širi na levo rame, levu ruku, nadlakticu, podlakticu i konačno – na mali i domali prst, predstavlja signal pretećeg infarkta. Cerebrovaskularni bolesnici moraju da reaguju ako dođe do trnjenja usana i jezika, oduzetosti jedne polovine ruke i noge, povraćanja, glavobolje i do zaplitanja jezikom, jer ovi znaci upozoravaju na opasnost od šloga”, zaključuje dr Nada Macura.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 13/08/2008]
