Izvor: Politika, Beta, 08.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još jedna ledena sedmica u Srbiji
Apsolutni minimum temperature vazduha u januaru od minus 39,5 stepeni Celzijusovih zabeležen je 1985. u Sjenici
Analiza trideset glavnih meteoroloških stanica pokazuje da su i minimalne i maksimalne dnevne temperature u Srbiji, kako se to kaže prema utvrđenim meteorološkim standardima, „veoma hladne”. Pletene šalove, vunene kape i tople rukavice, bez kojih se poslednjih dana retko ko usudio da izađe iz kuće, građani Srbije moći će da „okače o klin” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tek posle naredne sedmice, kada prognostičari najavljuju otopljenje.
Izuzetno hladan period koji je zahvatio Srbiju 25. decembra 2008. godine karakterističan je po mraznim i ledenim danima u kontinuitetu.
– Mrazni dan je kada je minimalna temperatura ispod nule, a ledeni kada je maksimalna temperatura ispod nule. Odstupanja od prosečnih dnevnih maksimalnih i minimalnih temperatura iznosila su i do minus deset stepeni Celzijusovih. Analize metodom percentila, što je statistički metod za jednoobraznu ocenu klimatskih elemenata preporučen od Svetske meteorološke organizacije čija smo mi članica, pokazuje da su u ovom periodu i minimalne i maksimalne dnevne temperature na svih 30 svakodnevno analiziranih glavnih meteoroloških stanica bile uglavnom u domenu „veoma hladno” – objasnila je za „Politiku” Jasminka Smailagić, šef odseka za klimatske analize i prognoze u nacionalnom centru za klimatske promene Republičkog Hidrometeorološkog zavoda.
Na Badnji dan, 6. januara ove godine, temperatura u Sjenici je pala čak do 25. podeoka ispod nule, a apsolutni minimum temperature vazduha u januaru u Srbiji zabeležen je 13. januara 1985. kada se u Sjenici temperatura spustila do minus 39,5 stepeni Celzijusovih. Najniža januarska temperatura od minus 26,2 stepena u Beogradu je izmerena 10. januara 1893. godine. U drugim krajevima Srbije najniža januarska temperatura kretala se od minus 25 do minus 30 stepeni.
– U januaru je normalno da maksimalna dnevna temperatura u Beogradu bude između jedan i četiri Celzijusova stepena. Hladno je ako je temperatura između minus jedan i plus jedan, veoma hladno kada se spusti između prvog i četvrtog podeoka ispod nule – objašnjava naša sagovornica dodajući da se ekstremno hladnim smatraju temperature niže od četiri stepena ispod nule.
Ekstremne temperature vazduha i nagle smene izuzetno toplih i izuzetno hladnih perioda u Srbiji, kako kaže Smailagićeva, predstavljaju neke od karakteristika klimatskih promena.
Kako je najavljeno, maksimalna temperatura u Beogradu danas će biti minus četiri stepena, a minimalna očekivana je minus jedanaest. U Novom Sadu se očekuje još hladniji dan, pa je najavljena maksimalna temperatura od minus pet i minimalna od minus dvanaest stepeni Celzijusa. U Nišu će se temperatura kretati od minus dva do minus šest stepeni. Očekivane biometeorološke prilike imaće, kako navodi Hidrometeorološki zavod, nepovoljan uticaj na hronične bolesnike. Očekivane su meteoropatske reakcije u vidu glavobolje, razdražljivosti i reumatskih bolova. Učesnicima u saobraćaju se, zbog ovakvih klimatskih uslova, preporučuje maksimalan oprez.
B. Mališ
-----------------------------------------------------------
Usevi nisu ugroženi
Vremenski uslovi su uobičajeni za najhladniji mesec u godini i ozimi usevi i voće nisu ugroženi trenutnim niskim temperaturama, kaže Srđan Milakara, agrometeorolog u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.
– Temperature jesu niže od prosečnih za ovo doba godine, prizemni mrazevi su dostizali i minus deset, 15 stepeni. Međutim, sneg je koji je ranije pao zaštitio je ozime useve i napravio dobru termoizolaciju. I sneg koji je pao poslednjih dana je dobrodošao za useve tako da nema zebnje da će biti neke štete. Pšenica je na vreme prošla sve faze kaljenja, ni voće nije ugroženo, a bitno je samo da ne bude dubinskih mrazeva u zemljištu. Prema sadašnjim prognozama, takva hladnoća se ne očekuje – kaže Milakara.
J. R.
-----------------------------------------------------------
Led okovao i Tisu
Novi Sad – Na jučerašnjem sastanku u Javnovodoprivrednom preduzeću „Vode Vojvodine” proglašena je redovna odbrana od zagušenja leda od državne granice sa Mađarskom do ušća u Dunav, odnosno na celom toku kroz našu zemlju. Debljina leda na Tisi dostigla je desetak centimetara, što uslovljava obustavu rečnog saobraćaja. Led je zahvatio od 50 do 80 odsto vodene površine (najviše kod Novog Bečeja) i mnoga plovila su do daljeg okovana ledom.
Tisa je četvrta reka u Vojvodini na kojoj je proglašena odbrana od leda. Pored nje, odbrana je proglašena i na Tamišu, gde je obuhvaćenost rečnog toka uglavnom stopostotna, a debljina leda do 15 centimetara. Slično je i na Starom Begeju i Plovnom Begeju.
Odbrana od leda realizuje se na ukupno 350 kilometara rečnih tokova u Vojvodini. Na sve četiri reke mere odbrane se sprovode od ušća do državne granice: na Tisi na 164 kilometra, na Tamišu na 118 kilometara, Starom Begeju na 37 kilometara i Plovnom Begeju 32 kilometra.
Novosadsko preduzeće „Heroj Pinki”, koje jedino kod nas ima ledolomce, pripremilo je i ovog puta razbijače leda na rekama i to još prvog decembra 2008, o čemu je blagovremeno izvestilo „Vode Vojvodine”. Međutim, odatle se ni do danas niko nije odazvao da bi potpisao ugovor o korišćenju ledolomaca – tegljača „Čakor” i „Vučevo” i ledolomca – gurača „Petrovaradin”.
Kako je „Politici” juče rečeno u preduzeću „Heroj Pinki”, i pored toga sva tri ledolomca su spremna da dejstvuju. Inače, na Dunavu za sada nema leda.
S. Živković
[objavljeno: 09/01/2009]
