Izvor: Politika, 04.Sep.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još 120 dana pod zemljom
Čileanskim rudarima, zarobljenim na dubini od 700 metara, više prete respiratorne i crevne infekcije nego duševne tegobe, smatraju naši stručnjaci
„Izvucite nas brzo” i „Izljubi decu” samo su neke od poruka koje 33 čileanska rudara, zarobljena na dubini od oko 700 metara ispod površine, šalju porodicama. U mračnom skrovištu, na temperaturi od 32 do 35 stepeni Celzijusa, duboko ispod površine zemlje, rudari će, prema procenama geologa, provesti još najmanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 120 dana jer spasilačke ekipe uspevaju da prokopaju bušilicom svega 20 metara zemlje dnevno.
Da podsetimo, drama rudara počela je 5. avgusta, kada se dogodila nesreća u rudniku zlata i bakra u pustinji Atakami na severu Čilea, kada su se urušili podzemni hodnici i radnici praktično ostali – živi zakopani. Prvih 17 dana od nesreće bili su u potpunoj izolaciji, a tada su spasilačke ekipe uspele da, uz pomoć cevi, stupe u kontakt s njima. Prva poruka stigla je od najstarijeg rudara Marija Gomeza (63) i bila je kratka: „Dobro smo, sva trideset trojica”. Na video-snimku koji je zatim obišao svet, mogli su se videti iscrpljeni, ali nasmejani ljudi spremni da se bore za opstanak. Voda i hrana im se dostavlja putem istih cevi, s porodicama su u vezi zahvaljujući telefonima, a lekar, psiholog i nutricionista američke svemirske agencije NASA savetuju ih kako da se izbore s psihičkim krizama i zdravstvenim tegobama.
– Boravak 33 osobe u ograničenom prostoru na velikoj dubini s neodgovarajućim sastavom vazduha predstavlja potencijalnu opasnost od pojave zaraznih bolesti. U takvim nepovoljnim uslovima, patogeni i uslovno patogeni mikroorganizmi mogu da uzrokuju oboljenja s težom kliničkom slikom i mogućim komplikacijama – kaže dr Bojana Grgić, epidemiolog Centra za prevenciju zaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”,odgovarajući na pitanje kako teški uslovi u kojima se nalaze rudari utiču na njihovo fizičko i mentalno zdravlje..
Naša sagovornica ističe da je realno očekivati nastanak crevnih zaraznih bolesti, koje se prenose prljavim rukama, zbog nemogućnosti adekvatnog odlaganja otpadnih materija i održavanja odgovarajućeg nivoa lične higijene.
– Respiratorne zarazne bolesti se prenose kapljičnim putem, a osnovna opšta mera prevencije je, pored lične higijene, provetravanje prostorija, što je u datim uslovima neizvodljivo. U slučaju pojave respiratornih oboljenja, vrlo je verovatno da će tok bolesti biti teži i praćen komplikacijama donjih respiratornih puteva (bronhitis i upala pluća) – objasnila je dr Grgić.
Prema rečima prim. dr Branka Sbutege, naučnog saradnika Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica”, psiha i morfologija su povezani, a samim tim rudari mogu da imaju ozbiljne posledice po zdravlje.
– Smanjeno kretanje može da dovede do atrofije tkiva, odnosno mišića, ali i kostiju. A velika je šansa i za dobijanje osteoporoze. Pretpostavljam da im i ishrana predstavlja problem jer nedostatak određenih materija može da šteti organizmu – istakao je dr Sbutega.
Dr Zoran Grbović, načelnik Službe za zdravstvenu zaštitu radnika Doma zdravlja „Dr Milutin Ivković” u Beogradu, naglašava da je veoma dobro za njihovo zdravstveno stanje što mogu da komuniciraju sa najbližima, iako, s druge strane, stalno žive u strahu da li će biti spaseni.
– Ljudski organizam u takvim uslovima može da izdrži neko vreme. U celoj situaciji, rudari su jedan drugom podrška, važno je da se bodre međusobno – dodao je dr Grbović.
Sličnog je mišljenja i dr Verica Todorović, specijalista medicine rada iz Doma zdravlja „Dr Ristić”. Ona smatra da dug boravak na takvoj dubini može da ugrozi kardiovaskularni i respiratorni sistem rudara. Zavisno od uslova u kojima borave, može se očekivati da kod nekih dođe do akutnog stresa, stomačnih tegoba i probavnih smetnji.
– Ako ne budu imali dovoljno kiseonika, to može da utiče na loše funkcionisanje nervnog sistema – naglasila je dr Todorović.
Dr Zoran Đurić, psihijatar i psihoterapeut iz Instituta za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, ističe da je više zabrinut za fizičko nego za duševno zdravlje rudara.
– Rizičnim zanimanjima, kao što su rad pod zemljom, u vazduhu ili pod vodom, mogu da se bave samo izuzetno zdrave i jake osobe. Treba imati na umu da osobe koje rade ekstremne i opasne poslove koji su „i na nebu, i na zemlji i pod zemljom” prolaze kroz specijalne psihofizičke treninge prilikom kojih se obavlja i stroga selekcija kandidata, tako da se u rudarsko okno, svemirsku kapsulu i podmornicu smeštaju samo najjači, najzdraviji i najizdržljiviji. Rudari ne pate od „trivijalnih” mentalnih bolesti kao što je strah od zatvorenog prostora ili snažna fobija, jer su to dijagnoze s kojima se ne možete baviti ovom vrstom zanimanja. Oni su trenirani za mentalno i fizičko preživljavanje u ekstremnim situacijama i ako se tome doda njihova ekstremna želja za životom i nagon za preživljavanjem, mislim da ne treba previše brinuti o njihovom duševnom zdravlju – ističe naš sagovornik.
Po rečima dr Đurića, sasvim drugačija i za mentalno zdravlje opasnija bila bi situacija da je samo jedan rudar zatrpan u jami. Onda bismo s pravom strepeli za njegovo duševno zdravlje jer u samoći i socijalnoj izolaciji raste opasnost od nastanka senzornih halucinacija i mentalnih poremećaja, zaključuje naš sagovornik.
Katarina Đorđević – Danijela Davidov-Kesar
objavljeno: 05/09/2010
