Izvor: Politika, 30.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jezik deli Crnu Goru
Falsifikovan predlog novog crnogorskog pravopisa
Podgorica – Upisivanje crnogorskog jezika kao službenog u novi ustav Crne Gore, te izrada pravopisa, gramatike i rečnika ovog novog jezika potvrdilo je ranije izrečene sumnje da će se tim činom uneti dodatne podele među građane ove države.
Vlada Crne Gore početkom godine formirala je Savet za standardizaciju crnogorskog jezika koji je trebalo da uspostavi njegove norme. Pre dva dana, kako je pisao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i naš list, predsednik Saveta Branko Banjević, koji je ujedno i predsednik Matice crnogorske, dostavio je Ministarstvu prosvete predlog novog pravopisa crnogorskog jezika kojim je, između ostalog, predviđeno dosledno poštovanje jekavskog jotovanja, što pretpostavlja i proširenje azbuke za dve nove grafeme „ś” i „ź”, nastale stapanjem suglasnika „sj” i „zj”.
Ovakav predlog, kako je tada saopšteno, podržalo je deset od trinaest članova Saveta, a interesantno je da ovu verziju pravopisa nisu hteli da potpišu upravo lingvisti, jer kako se vidi i iz njihovih dosadašnjih istupa, među njima nema podela, odnosno oni su jedinstveni u strogo naučnom pristupu ovom problemu.
A da saopštenje koje je izdato u ime Saveta „ne odgovara realnosti”, potvrdio je juče član ovog tela Igor Lakić koji je pozvao Ministarstvo prosvete i nauke da se ne izjašnjava o dokumentu koje je dobilo od predsednika tog tela Branka Banjevića, „jer to nije dokument Saveta”.
Banjević je u jučerašnjem saopštenju medijima ocenio „da pojedini članovi tog tela smatraju da normiranje crnogorskog jezika znači prepisivanje Pravopisa srpskohrvatskog ili srpskog”, i pozvao članove Saveta „da daju tačne informacije u vezi sa dosadašnjim radom tog tela”.
„Dokument koji je Banjević uputio Ministarstvu nije dokument Saveta, već izraz samovolje nekoliko ljudi koji su svojim ponašanjem flagrantno zloupotrebili kapacitet i kredibilitet ovog tela”, tvrdi Lakić u saopštenju za javnost. „Ne postoji zvanična verzija pravopisa crnogorskog jezika, a dokument koji je Banjević bez saglasnosti Saveta poslao, predstavlja onu verziju za koju Savet nije glasao, i koja, kao takva, ne može biti ni razmatrana od nadležnih u ministarstvu.”
On posebno naglašava da se transparentnost rada Saveta, „na koju se Banjević poziva ogleda i u činjenici da od početka rada do danas Savet nije usvojio pravilnik o radu kojim se definišu prava i obaveze njegovih članova”.
„Uprkos Banjevićevim tvrdnjama da se odluke na Savetu donose jednoglasno, nijedan član tog tela do sada nije bilo u prilici da se izjasni o bilo kojoj odluci”, tvrdi Lakić. – To upućuje na zaključak da su odluke na koje se Banjević poziva, ako i postoje, donete bez znanja članova Saveta i van zvaničnih sednica tog tela.
Lakić je kazao da je „tačno da je načela potpisalo deset od 13 članova Saveta”.
„Banjević je ,zaboravio’ da naglasi da su pojedini članovi, prilikom potpisivanja, izjavili da načela prihvataju samo pod uslovom da se uvedu dubleti” – naglašava on. – Tih deset članova nije broj koji podržava verziju pravopisa o kojoj Banjević govori, jer se na poslednjoj sednici od deset članova pet eksplicitno izjasnilo protiv verzije koja je stigla u Ministarstvo.”
Lakić je ocenio da je ovakvim ponašanjem Banjević u potpunosti kompromitovao rad Saveta i onemogućio onaj deo tog tela koji svoje stavove bazira na lingvističkim činjenicama, a ne političkim motivima, da se samostalno i nepristrasno izjasne o predlogu Pravopisa, zbog čega su i izabrani u to telo.
Osim pravopisa koji je izazvao podele u Savetu, pa samim tim postao i dokument bez validnosti, ovo telo nije sačinilo gramatiku i sintaksu novog jezika.
Redovni profesor staroslovenskog i istorije srpskog jezika na Odseku za srpski jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Nikšiću dr Jelica Stojanović u izjavi za naš list je kazala da je pokušaj normiranja crnogorskog jezika politikantski projekat, proizvod političke manipulacije i nema istorijsku, tradicionalno-kulturnu, simboličku, naučnu, niti jezičku zasnovanost.
„Normiranje novog jezika započelo je pod patronatom političke oligarhije i nastaje kao njen nusprodukt” – kaže Stojanović. „Šta god da se preduzima u pokušajima „normiranja”, s obzirom da je to projekat koji nema veze sa strukom i naukom, ne može se izaći iz okvira srpskog jezika. Jedno su dijalekatske crte srpskog jezika, drugo standardni srpski jezik i pisano, književno i kulturno nasleđe srpskog jezika.”
Ona je kazala da svako ko zna osnovne činjenice iz lingvistike zna da su jotovane forme „sj” i „zj” – alofoni, odnosno kontekstualno uslovljene varijante izgovora fonema s i z, a ne foneme, kako se nenaučno predstavlja.
Stojanovićeva je pojasnila da se prilikom standardizacije jezika vodilo i vodi računa da jezik funkcioniše kao sistem, sa što manje dubleta i izuzetaka, a time i stabilan.
„Pitanje je kako se u sistem može uklopiti, osim ,sj’ i ,zj’, i jotovanje grupa ,tj’ i ,dj’, jer bi to podrazumevalo uvođenje i jotovanih oblika u rečima kao što su: ćeme od tjeme, ćelesni – tjelesni, đelo – djelo, đelovati – djelovati, ili đečak prema đevojčica – navela je Stojanovićeva.
Ona je kazala da je apsurd, proizvod neozbiljne politike, kao što je unošenje u Ustav imena za jezik koji ne postoji, vodio drugom apsurdu, koji je nametnut i nedomešten nauci.
„Iz njega proističe i sledeći apsurd – primljeni su studenti na fiktivni studijski program (crnogorski jezik), bez ikakve norme i standarda za fiktivni jezik. Otvoren je „studijski program” na osnovu obećanja da će se u međuvremenu napisati „udžbenici”, „pravopisi”, „gramatike” za „budući jezik”, a niko ne zna šta bi to „buduće”, bez prošlosti, trebalo da predstavlja – kazala je Stojanovićeva. – Studenti su se samim upisom opredelili šta će da studiraju, a predavači i saradnici, s obzirom da su primljeni i izabrani na Studijskom programu za srpski ni prema kojem drugom programu, ili nazoviprogramu, nemaju obaveza, pogotovo ako je u sukobu sa strukom, naukom i istinom”.
Đorđe Brujić
[objavljeno: 31/08/2008]
.jpg)
