Izvor: Politika, 02.Jul.2013, 10:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jezici i dalje na ceni
Na većini fakulteta juče održani prijemni ispiti za buduće brucoše
– Slovo „A” neka priđe, Aleksić Milan Biljana! – odzvanjalo je juče ispred Sale heroja na beogradskom Filološkom fakultetu, koji se po broju prijavljenih i ove godine svrstao među tri najatraktivnija fakulteta u Srbiji. Budući brucoši su strpljivo, ali vidno nervozni i neispavani, ulazili u učionice, držeći u rukama žutu prijavu za prijemni ispit, hemijske olovke, ličnu kartu i flašice s >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vodom.
U toku jučerašnjeg dana, prijemni je ovde u popodnevnom terminu polagalo 650 kandidata, od 1.618 koliko ih je zainteresovano za srpski i strane jezike.
U učionicu je bilo zabranjeno uneti mobilni telefon i ostale tehničke uređaje, a dozvoljene su samo olovke, gumica i lična karta ili pasoš. Kandidate su dežurni profesori smeštali tako da između njih budu po dve prazne klupe kako ne bi bilo prepisivanja.
Neki od kandidata su odmah počeli da postavljaju pitanja, dok su nastavnici glasno objašnjavali da se test popunjava ćirilicom, pisanim slovima, osim ako to nije drugačije naglašeno, da nema negativnih bodova, da se neće priznavati odgovori grafitnom olovkom...
– Da li neko ima hemijsku viška? – pitao je Danilo Tica, odlikaš iz gimnazije iz Priboja.
Pružamo mu olovku i pitamo zašto se opredelio baš za ovaj fakultet, na kojem su, inače, u velikoj većini devojke. On odgovara da mu najviše „leže” jezici i da smatra da je ovo perspektivno zanimanje. Na ulasku u salu ispraća ga sestra Tijana, koja će iduće godine pokušati da upiše bezbednost.
– Ovo je do sada generacija sa najmanjem brojem maturanata, znam slučajno za ovaj podatak, jer je i moj sin 1994. godište, tako da je tim pre veći uspeh to što se ovoliko mladih prijavilo za indeks Filološkog fakulteta – kaže prodekan profesor dr Ljiljana Marković.
Na naše pitanje kako komentariše činjenicu da je na birou mnogo nezaposlenih baš sa društvenih fakulteta, ona odgovara da su filolozi struka koja je neophodna Srbiji poput elektrotehnike, naročito sada kada je naša zemlja na putu pridruživanja EU.
– Bitno je da imamo kvalitetne filologe, jer su oni predstavnici srpske kulture i most povezivanja sa drugim narodima u Evropi i svetu. Kontakte u privredi i dalje sklapaju ljudi, a ne mašine i bitno je da onaj ko prevodi poznaje jezik, ali i kulturu, običaje, istoriju jedne zemlje, što se takođe uči na našem fakultetu – objašnjava profesorka Marković.
Ona dodaje i da Filološki fakultet poput ETF-a izvozi diplomce, ali da je prednost filologa ta što oni i kada odu – rade i prevode za Srbiju.
Sprat niže, ispred jedne od učionica zatičemo Miloša Savkovića, kojem je ovo drugi put da polaže prijemni na Filološkom fakultetu. Kako objašnjava, lane mu je malo nedostajalo za budžet, tako da je rešio da ove godine pokuša ponovo. I on ima tremu iako mu je procedura već poznata, priznaje da je malo spavao i da ne razmišlja o tome šta će biti kada dobije diplomu, trenutno mu je jedina želja da dobije indeks.
– Došli smo sinoć iz Leskovca i prespavali kod prijatelja, jer je ćerka Kristina prvo ujutro polagala prijemni na Pravnom fakultetu, a sada smo ovde. Ona obožava Japan i sve što ima veze sa tom zemljom, tako da joj je želja da upiše japanski. Ne brinemo se, odličan je đak, završila je gimnaziju jezički smer, a za prava se spremala od januara kod privatnog profesora – kaže Danijela Zejak, koja je u društvu supruga i još nekolicine roditelja sedela u holu fakulteta.
Naš razgovor neprekidno prekida zvono mobilnog telefona, jer se svi raspituju šta se dešava. Danijela kaže da je ona prosvetni radnik, da joj suprug radi u SUP-u i da se nadaju da će ćerka upasti na budžet na oba fakulteta, pa neka posle izabere koji hoće indeks.
Ovde je najpopularnija anglistika, ali kako dodaje profesorka Marković, engleski jezik više nije dovoljan i više nije samo strani jezik, sad je već postao veština.
Provera znanja stečenog u srednjoj školi na fakultetima i visokim školama je još nekoliko dana, a paralelno će fakulteti početi da objavljuju i preliminarne rang-liste, nakon čega slede rokovi za žalbe.
Mladi koji ne uspeju da dođu do indeksa željenog fakulteta, imaće drugu šansu u septembru, ali samo na onim visokoškolskim ustanovama na kojima je ostalo slobodnih indeksa, što mahom bude u kategoriji samofinansiranja i van Beograda.
Sandra Gucijan
objavljeno: 02.07.2013.
