Izvor: Blic, 09.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jezdine pare na tri adrese
ali imena 'čuva za efektan kraj'
Jezdine pare na tri adrese
BEOGRAD - Istražni postupak koji se zbog prevara i utaje protiv Jezdimira Vasiljevića vodi u Prvom opštinskom sudu, nastavlja se intenzivnim saslušavanjem svedoka, a u toku nedelje biće odlučeno i kada će sa radom započeti komisija sastavljena od veštaka ekonomsko-finansijske i informatičke struke. Kao svedoci pozivaju se radnici 'Jugoskandikovog' trezora od kojih se očekuje da ispričaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kakav je bio priliv novca, ko je sve uzimao novac i kome su bili dostupni ključevi trezora, saznaje 'Blic' od izvora bliskih Palati pravde.
Vasiljević je po povratku u zemlju rekao da je posedovao 150 miliona maraka imovine, tvrdeći da je novac ostavio u trezorima, zlato u Narodnoj banci, 62.000 tona nafte u Crnoj Gori, četiri šlepera sa cisternama, 120 putničkih automobila, pun šleper lekova, 30.000 kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora i potpuno opremljenu televiziju koju mu je 'preoteo Miodrag Vujović'.
Gazda Jezda je izneo i podatak da je u sefovima ostalo 256 kilograma zlata, ali da je komisija NBJ utvrdila da ima 156 kilograma zlata i 15 kilograma srebra, iako Vasiljević tvrdi da 'nikada nije posedovao srebro'. On je rekao i da ima originalne diskete od 6. marta 1993. godine, prema kojima je bilo samo 54.000 štediša.
Vasiljević je našem sagovorniku rekao i da zna imena onih koji su mu imovinu uzeli, ali da to 'čuva za efektan kraj'. Kako je 'Blic' nezvanično saznao, Vasiljević sumnja da je najveći deo imovine završio u rukama jednog sada već pokojnog biznismena, jednog političkog lidera i jednog pravnog zastupnika.
Sagovornik 'Blica' kaže da je pronađen i policiji predat jedan deo dokumentacije i diskete koje su nestale posle kraha 'Jugoskandika'.
- Najzagonetniji su šifrovani ugovori sa inicijalima navodnih ulagača, na osnovu kojih je podignuto mnogo novca, ali nema dokaza da su ti ljudi bili štediše. Trebalo bi utvrditi ko stoji iza ovih ugovora, da li su izmišljeni ili ne, jer dok se to ne raščisti, ne može pouzdano da se zna da li je Jezda utajio novac štediša - napominje naš sagovornik.
- Vasiljević optužuje Radovana Miljkovića, jednog od stečajnih upravnika, i Slobodana Pavlovića, njegovog zamenika, da su u bescenje rasprodavali ono što je ostalo - kaže naš sagovornik, dodajući da je nakon Jezdinog odlaska iz zemlje 'prema nekim proračunima bilo najmanje 20 miliona maraka'.
Vasiljević je ovo tvrdio pre osam godina, a to je izjavio i Aleksandar Mihajlović, nekadašnji rukovodilac Centra za razvoj informacionog sistema 'Jugoskandika', na suđenju zbog pljačke trezora. On je tada rekao da je banka zatvorena 11. marta 1993. godine, ali da je Vasiljević odobrio da se te večeri isplate svi radnici koji su imali položene uloge. Mihajlović je rekao da je te noći isplaćeno oko 7.000.000 DM, kao i da je deo tog novca, uz pismenu saglasnost pravnog zastupnika Stevana Protića, isplaćen još nekim ljudima ali da se ne seća njihovih imena.
Te noći nestali su ključevi trezora, a u javnosti su se pojavile tri verzije o njihovoj sudbini. Prema prvoj, kada je Jezdimir Vasiljević napustio zemlju, ključeve je ostavio službenici trezora Dragani Stojanović. Ona je na suđenju posvedočila da joj je Jezda neposredno pre odlaska u Budimpeštu dao ključeve, zamolivši je da budu kod nje dok se on 'za par dana ne vrati'. Stojanovićeva je ispričala da je tokom isplate došlo do incidenta: neko je pokušao da uzme deo novca sa šaltera ispred vrata trezora. Tada se začuo pucanj, nakon čega je došlo do meteža i ključevi su joj ostali na metalnim sanducima trezora. Stojanovićeva je objasnila i da ne zna sudbinu ključeva, ali da postoji mogućnost da ih je preuzeo Aleksandar Mihajlović. On je, pak, rekao da je pored ključeva koji su bili kod službenice trezora, proizvođač isporučio još dva kompleta, ali da mu nije poznato gde su.
Prema drugoj verziji, Dragan Antonijević, Gazda Jezdin zet, pobegao je iz zemlje još 5. marta 1993. godine zajedno sa ključevima. Prema trećoj, Gazda Jezda je odmah nakon bekstva ključ poslao iz Izraela preko svog emisara koji ga je predao Stevanu Protiću, pravnom zastupniku 'Jugoskandika', koga je, kako je Protić sam rekao, Vasiljević imenovao za 'zamenika u odsustvu'.
- Onaj ko je u tom metežu uzeo ključ imao je pristup svemu što se nalazilo u trezoru - zlatu, novcu... - kaže naš sagovornik.
Prema popisu koji su nakon te noći izvršili inspektori NBJ i Službe platnog prometa, u trezoru je bilo oko 3,8 miliona maraka i 156 kilograma zlata.
Aleksandar Mihajlović je izjavio da je nakon ovog pečatiranja u sef uneto još 200.000-300.000 maraka iz nekih filijala i da nije 'iznet ni jedan jedini cent', pobijajući priče da se iz trezora novac izvlači za 'viđenije' ljude. Tom prilikom on je rekao da to mogu posvedočiti ljudi iz Odbora štediša koji danonoćno zajedno sa Jezdinim obezbeđenjem čuvaju trezor.
Potpredsednik Odbora štediša Petar Stamenović potvrdio je da se u trezoru, pored zlatnih poluga sa Jezdinim žigom, zapečaćene sive platnene vreće sa dukatima, nalazi i više belih platnenih vrećica 'sa tačno 3,5 miliona, koliko je Jezda i objavio'.
Ako su tačni podaci da je 9. marta u trezoru bilo 20 miliona maraka, da je sedam miliona isplaćeno 11. marta, kao i da je u trezor uneto nekoliko stotina hiljada maraka, dolazi se do razlike od oko devet miliona maraka i pitanja šta je s tim novcem.
Međutim, prema tekstu Gorana Volfa u 'Politici' iz juna 1993. godine, 'pražnjenje trezora' počelo još 26. februara te godine. Navodno, Vasiljeviću i njegovom zetu Antonijeviću do bekstva je isplaćeno oko 10 miliona maraka u različitim valutama. Izvesni Ben (ili Jakov) Meler je, potpisavši priznanicu, 5. marta podigao 1,5 milion maraka na ime provizije za iznetih 10 miliona. Prema istom tekstu, Antonijević je pobegao zajedno sa ključevima trezora istog dana kada je Meler uzeo proviziju.
Pljačka u kojoj je trezor, prema kasnijoj optužnici, olakšan za 3,82 miliona maraka u različitim valutama, odigrala se 15. aprila 1993. godine, nekoliko sati nakon što je Odbor štediša sprečio realizaciju odluke Stečajnog veća Privrednog suda u Beogradu da se novac i zlato presele u neki sigurniji trezor.
Kada su policija i komisija beogradskog Privrednog suda ušli posle pljačke u trezor, utvrđeno je da zlatne poluge nisu dirane. Istog dana one su zajedno sa oko pola miliona maraka preostalog novca preseljene, prema jednima, u sudski depozit, a prema drugima, u trezor NBJ. N.B.
Prevarili i Bobija Fišera?
Sagovornik 'Blica' kaže da je, između ostalog, pronađeno i nekoliko priznanica koje su potpisali službenici banke podižući novac za šahistu Bobija Fišera, ali da nema dokaza da je iznos od nekoliko miliona maraka i dolara ikada predat. U javnosti je svojevremeno pominjan iznos od 3,5 miliona maraka za koje je Gazda Jezda tvrdio da su isplaćeni, dok je Fišer tvrdio da novac nije dobio. Sve 'razvučeno' pre stečaja
Stečajni postupak nad 'Jugoskandikom' započeo je 23. jula 1993. godine. Dušan Abramović je imenovan za stečajnog upravnika, a Radomir Lazarević za stečajnog sudiju.
- U predstečajnom postupku bilo je krađa, nezakonitih isplata, razneti su imovina, inventar, oprema i vozila. Odmah po stupanju na dužnost, preduzeo sam mere da zaštitim imovinu. Sakupio sam 15-25 miliona maraka, ali je, posle moje smene, roba rasprodata za samo 760.000 DM sofijskom 'Interkomu' - rekao je u jednom intervjuu krajem prošle godine Abramović, koji je početkom 1999. godine vraćen na funkciju
