Izvor: Politika, 03.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ješua Abinun živi u Splitu
Ješup ili Jesup, koga pominje pukovnik Antun Miletić u razgovoru objavljenom u "Politici", zove se Ješua Abinun i živi u Splitu. Upravo se pojavila knjiga u kojoj su objavljena i njegova sećanja na jasenovački logor, rekla nam je čitateljka "Politike" Eva Kavčič, dan-dva pošto smo (21. oktobar) objavili razgovor povodom četvrte knjige "Koncentracioni logor Jasenovac", istoričara Antuna Miletića.
U tom razgovoru, Miletić je naglasio da je u svoju knjigu uneo niz dopuna i novih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saznanja, a kao primer naveo je da su proboj iz logora Jasenovac, 22. aprila 1945. godine, preživela 124 logoraša, a ne 80 kako je izneo u svojoj prvoj, istoimenoj knjizi o Jasenovcu, objavljenoj pre pune dve decenije.
Dok je četvrta knjiga štampana (izdavač "Gambit" iz Jagodine) Miletić je ustanovio da ni podatak o 124 preživela nije tačan, jer je doznao da se još pet logoraša spaslo u proboju. Među njima i "Ješup ili Jesup, Jevrejin, izgleda berberin, za koga još nisam utvrdio ostale podatke", rekao je Miletić.
Na ovu tvrdnju je reagovala naša čitateljka Eva Kavčič, pa smo tim tragom pošli u Jevrejski istorijski muzej u Beogradu.
Branka Džidić, naša sagovornica, uz ostale obaveze, kao sekretarica redakcije, brine i o ediciji "Mi smo preživeli..." u kojoj se objavljuju sećanja Jevreja, preživelih žrtava holokausta.
U četvrtoj knjizi ove edicije, koja će baš večeras (subota) biti promovisana u Jevrejskom istorijskom muzeju, objavljena su i sećanja Ješue Abinuna, danas krepkog 87-godišnjaka, koji sa suprugom živi u Domu umirovljenika "Zenta" u Splitu.
Put u logor
U potresnom svedočenju pod naslovom "Slučajno sam ostao živ", Ješua Abinun, rođen 1920. godine u Sarajevu, ukratko je opisao svoju mnogočlanu porodicu i godine bezbrižnog odrastanja uz brata i dve sestre, uz oca stolara i majku domaćicu koja je govorila ladino, španski jezik u verziji sefardskih Jevreja.
Godine Ješuine mladosti, srećnog i lagodnog života njegove porodice, prekinute su osnivanjem ustaške NDH, čiji se mač uništenja spustio na glavu familije Abinun koja se pre 500 godina, bežeći iz Španije, uputila ka ovim krajevima.
Prvo su u jesen 1941. u logor Jasenovac odvedeni Ješua, brat Santo i njihov otac, a onda majka i sestre Simha i Regina, dvanaestogodišnja devojčica.
Ješuin otac je u Jasenovcu ubijen 14. novembra 1941, a majka i dve sestre naredne godine, prilikom njihovog navodnog prebacivanja iz Jasenovca u logor Đakovo. Od brojne uže i šire familije Abinun kraj rata doživeli su samo Ješua i dve njegove tetke.
"Brat mi je bio u Kožari", seća se Ješua Abinun. "Oni su, isto, 22. aprila, u toku noći organizovali bjekstvo. Pošto su radili sa kožama, imali su svi otrov, napravljen za sebe, u slučaju da ih uhvate. I svako je imao to u džepčiću. Čovjek koji je preživio to bjekstvo iz Kožare sad je u Izraelu. Njegov brat je bježao sa mnom, i poginuo, a moj brat je bježao s njim, bio ranjen i popio taj otrov. Tako od moje uže familije niko nije ostao živ. Ja sam preživio. I to slučajno. Nije tu bilo pameti. Eto, nije te pogodilo i ostao si živ."
Dva dana posle proboja iz jasenovačkog logora, u kome je učestvovalo 1.060 logoraša, Ješua Abinun se sa grupom od petnaestak-dvadeset svojih sapatnika krio po obližnjim šumama da bi se onda priključili jedinicama 21. srpske narodnooslobodilačke divizije.
Likvidacija žena
Poslednjih meseci postojanja logora, ustaše su sistematski uništavale dokumentaciju i tragove svojih zločina.
"Postepeno su htjeli likvidirati logor, smanjivali su ga, svakog dana. Samo su jeli, pili, opijali se i ubijali. I tražili su da im se svakog dana pošalje jedan novi brijač, da ih brije. Čim bi tog dana obavio posao, taj brijač je bivao likvidiran. Tako je 21. aprila, od dvadeset, koliko nas je bilo, ostalo nas četiri-pet brijača. Tada me je naš šef Jovo Jagoda upozorio da se sklonim: ′Skloni se negdje kad treba ići tamo, jer ja te moram odrediti′. I ja sam se uspio malo ukloniti, tako da sam doživio 21. april uveče 1945. godine. Ostalo je još oko 800 žena u ženskom logoru, dok je nas, u muškom logoru, bilo oko 1.000. Tog 21. aprila odveli su sve žene. Rekli su im da ponesu stvari, jer ih sele u drugi logor. Međutim, žene su tačno znale da ih vode na likvidaciju. Žene nisu ponijele sve stvari, neke su i pjevale. Znale su da idu u smrt. Te večeri ustaše su pobile 800 žena u samom Jasenovcu!"
"Likvidaciju žena nismo vidjeli svojim očima, ali smo iz naših zidanih baraka vidjeli kako pale barake u kojima su žene do tada bile. Te večeri htjeli su i nas da likvidiraju. Međutim, fizički nisu stigli da, pored 800 žena, i nas pobiju. Ostavili su to za jutro", svedoči Ješua Abinun.
Naredni dan je za njega i još 128 logoraša, posle uspešnog proboja iz Jasenovca, značio slobodu.
"Slučajno sam ostao živ", kaže danas Ješua Abinun, a slučaj je hteo da nepoznanica Antuna Miletića o preživelom "Ješupu ili Jesupu, izgleda Jevrejinu, berberinu", zahvaljujući "Politici", gospođi Kavčič i Jevrejskom istorijskom muzeju, bude rešena.
[objavljeno: ]
