Izvor: NoviMagazin.rs, 17.Jul.2019, 09:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelka Jovanović: Plagijat društvo
Što više znaš, više patiš! Tako su staramajke odgovarale sinove od školovanja, a dedovima mahom nije bilo jasno što dangube nad knjigom dok njiva vapi za snagom.
No, vremena su se drastično promenila, pošto sve više ljudi u Srbiji želi ne samo fakultetsku diplomu nego i doktorat. Pa šta košta, da košta! A košta mnogo, u svakom slučaju, posebno ukoliko se ispostavi da je reč o plagijatu, srpski rečeno – prepisivanju. Nevolja je što košta samo u novcu, dok ugled >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << i pozicije osumnjičenih za kršenje akademske i ljudske čestitosti ostaju neokrnjeni. I onih koji plaćaju i plaćenika. Zato dva aktuelna ministarska slučaja, uprkos ispisanim i izgovorenim rečima, ne uzbuđuju javnost, čak ni onu koja bi morala prva da skoči, akademsku.
Podsetimo da je Etički odbor Univerziteta u Beogradu vratio FON-u na ponovno razmatranje odluku o valjanosti doktorata ministra Siniše Malog, navodeći da je mišljenje Stručne komisije nepotpuno, nejasno i kontradiktorno, pa ne mogu da odluče da li je stvarno plagijat ili vredan doprinos nauci. (Minus sedam odsto prepisanog!) Nije se saglasio samo jedan zamenik člana koji je podneo ostavku. Doktorat ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića još je na marginama dok se ne ustanovi ima li i kako je stekao diplomu. Uslovno rečeno – ustanovi.
Oba slučaja će potrajati, malo zato što se akademska zajednica – sem nešto izuzetaka – napadno uzdržava i od komentara, dovodeći u sumnju sopstvenu čestitost, a više zbog toga što glavni politički akteri uopšte ne vide problem. Ministri su, po mišljenju “šefova”, kako predsednika i premijerku pokrsti ministar prosvete Mladen Šarčević, nezamenjivi i neupitni… I ne pada im na pamet da preispituju njihove kvalifikacije. Predsednik je, štaviše, utvrdio da je znanje važnije od diplome, uprkos tome što rado ističe da je bio student generacije. O čemu svedoči i indeks. Podsetimo i da je ministar Šarčević najavio preispitivanje 1.500 doktorata koje su “overili” neakreditovani fakulteti. I ništa još ne bi.
Nije ovo povika na dva ministra i njihove zaštitnike, mada bi u svakoj iole uređenoj državi čim se sumnja javi odstupili sa javne funkcije; pa ako su oklevetani, naplatili debelu odštetu. A ako nisu, ostali bi u mišjoj rupi, gde je mesto plagijatorima. I to rupi u nekom zatvoru sa svi ostalim lopovima. Problem je mnogo dublji; olakim prelaženjem makar i preko još neutvrđenih sumnji u čestitost visoko rangiranih funkcionera, kao i pokrivanjem mogućih falsifikata, s najvišeg mesta se šalje poruka s nesagledivo lošim posledicama po čitavo društvo. Naime, lekari koji kupe zvanje ubiće nekog ko im neoprezno dopadne šaka, inženjeri i arhitekte još i više, ali pravnici, ekonomisti, politikolozi, sociolozi… koji kupuju zvanja, a pride su visoki političari, ubijaju celo društvo, pucaju u tkivo i budućnost države pretvarajući naciju u plagijat. A to je neuporedivo viša cena od novca, prasića i parfema datih za ispite, diplome i doktorate, samo što nju plaćamo svi, posebno deca koja bi, zar ne sine, kao čike sa televizije – zvanje bez učenja. I fotelju.
