Izvor: Politika, 16.Dec.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelisaveta Karađorđević traži Brdo kod Kranja
Posle rehabilitacije mog oca u Beogradu biće zanimljivo videti reakciju suda u Sloveniji, kaže ćerka kneza Pavla Karađorđevića
Rehabilitacijom kneza Pavla Karađorđevića sve pravne posledice odluke Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača proglašene su ništavim, pa među njima i ona o oduzimanju celokupne imovine, pokretne i nepokretne. Odgovor na pitanje da li će ta odluka na bilo koji način uticati da naslednicima kneza Pavla bude vraćen >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i verovatno najvredniji deo imovine, dvorac Brdo kod Kranja u Sloveniji, Jelisaveta Karađorđević nema, ali dodaje da će biti zanimljivo videti reakciju slovenačkog suda. Deca kneza Pavla, Aleksandar i Jelisaveta Karađorđević pre oko godinu dana pokrenuli su sudski spor pred slovenačkim sudom za povraćaj dvorca koji je pripadao njihovom ocu, a koji je danas jedan od reprezentativnih objekata slovenačke vlade.
– Njihovo je opravdanje da smo mi bili izdajnici, a pošto nismo Slovenci ne možemo da dobijemo nazad dvorac koji je bio privatno vlasništvo mog oca i koji nam je ukraden. Ni Evropljani nisu reagovali na tu nepravdu kada je Slovenija ušla u Evropsku uniju – kaže Jelisaveta Karađorđević.
Tokom tridesetih godina prošlog veka knez Pavle je kupio prvo dvorac iz 12. veka, a onda je deo po deo kupovao i parcele oko njega. Jelisaveta Karađorđević priča da je poslednji put na Brdu kod Kranja bila pre dvadeset godina i da je u samom dvorcu zatekla vrlo malo umetnina.
– Pretpostavljam da su sve izneli i prodali. Prilikom te posete videla sam da su na svakom ćošku kože od medveda koje su me plašile, a za koje su mi objasnili da su Titovi lovački trofeji jer je voleo da lovi medvede. Dosta toga je promenjeno na samom dvorcu. Izmenjena je spoljna fasada, prozori, krov, a u centralnom dvorištu izvađen je vinograd – objašnjava Jelisaveta Karađorđević.
Povraćaj oduzete imovine Slovenija je sprovodila početkom devedesetih godina, ali, kako ističe Dragomir Acović iz Krunskog saveta, imovina koja je pripadala Karađorđevićima, po slovenačkim zakonima, ne pripada obavezi vraćanja.
– U zakonu je napisano da sva imovina treba da se vrati osim imovine Karađorđevića koja je „pravedno konfiskovana”. To je jedna rasistička odredba koja je ušla i u njihov Ustav i u njihove zakone i za koju sa žaljenjem moram da kažem da niko iz EU ne pokazuje neku preteranu zabrinutost da je dotera u ono što bi se zvalo evropski standard. Dvorac Brdo kod Kranja, knez Pavle je potpuno opremio – navodi Acović.
Strastveni kolekcionar umetnina, naročito umetničkih slika, knez Pavle imao je u svojoj kolekciji dela velike vrednosti. Deo njegove privatne kolekcije nalazi se danas i u Belom dvoru i, po rečima Jelisavete Karađorđević, za tu imovinu biće podnet zahtev za restituciju. Od imovine u Srbiji, naslednici kneza Pavla verovatno će potraživati i vilu u Užičkoj ulici, koja je pripadala kneginji Olgi, ženi kneza Pavla. Dragomir Acović podseća da se sva imovina koja se nalazi u dvorovima još vodi kao državna i da je u tom pogledu potpuno ista sudbina svih predmeta, i umetničkih i neumetničkih, bez obzira na to da li su pripadali knezu Pavlu, kralju Aleksandru, kralju Petru ili Josipu Brozu Titu.
– Postoje neki delovi imovine u Belom dvoru za koje je nesporno utvrđeno da su pripadali knezu Pavlu i za koju postoji i dokumentacija, ali je za veći deo teško utvrditi kojem je od Karađorđevića pripadala. Takođe, gotovo je nemoguće danas ustanoviti šta se nalazilo u vili kneginje Olge u Užičkoj ulici i šta se desilo sa tim. Ima i slika koje su bile vlasništvo kneza Pavla a nisu nikada ni došle do Jugoslavije, odnosno do Beograda, jer ih je od trenutka kada ih je nabavio držao u trezoru u inostranstvu. Reč je o dva platna, El Greka i Andreja Mantenje, izuzetne vrednosti koje je knez Pavle posle rata prodao i one se danas nalaze u stranim muzejima – navodi Dragomir Acović.
------------------------------------------------------
Blago Muzeja kneza Pavla
Jedini deo zaostavštine kneza Pavla koji je jasno izuzet iz konfiskacije je bogata umetnička kolekcija koja se nalazila u Muzeju kneza Pavla u Starom dvoru, današnjoj zgradi Predsedništva Srbije i koja je i bila zaveštana narodu. Pre rata, taj muzej čiju je bogatu i vrednu zbirku oformio knez Pavle Karađorđević kupujući i pribavljajući umetnička dela, bio je jedan od najboljih u jugoistočnoj Evropi. Dela savremene evropske umetnosti bila su smeštena na prvom i drugom spratu zgrade u četrdeset prostorija, a u stalnoj postavci bile su slike Ogista Renoara, Pola Gogena, Anrija Tuluz-Lotreka, Anrija Matisa, Morisa Utrila... Tu je bila i najkompletnija kolekcija jugoslovenske umetnosti: slike Katarine Ivanović, Đure Jakšića, Petra Lubarde, Save Šumanovića, skulpture Simeona Roksandića, Ivana Meštrovića, Riste Stijovića. Celokupna kolekcija muzeja posle Drugog svetskog rata pripala je Narodnom muzeju gde se i danas čuva.
Jelena Čalija
objavljeno: 17.12.2011
Rehabilitacija kneza Pavla ne menja istoriju
Izvor: Blic, 17.Dec.2011, 00:30
Odluka Višeg suda u Beogradu da rehabilituje kneza Pavla Karađorđevića, nekadašnjeg namesnika Kraljevine Jugoslavije, i tako poništi odluku Državne komisije iz septembra 1945. godine koja ga je proglasila zločincem, neće ništa menjati u nauci i udžbenicima istorije. ..Istoričar Predrag Marković...
.jpg)
