Izvor: Glas javnosti, 15.Feb.2010, 07:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeftino, a greje
KIKINDA - Zbog astronomske cene plina od koje klamću uši, paori na severu Banata polako ali i sigurno se vraćaju energiji koju su koristili još njihovci preci.
Procenat seoskih domaćinstava, međutim, u kojima se za loženje peći koristi biomasa, odnosno biljni ostaci nakon žetve i berbe, još nije na željenom nivou. Sa prednostima grejanja na biomasu upoznao nas je poljoprivrednik iz Ruskog Sela Mile Pucar, koji se greje na bale od soje. Kada je požnje, zrno soje proda, a sojinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << slamu zadrži za ogrev.
Geotermalna energija
Sem biomase, stanovnici kikindske opštine ne oskudevaju ni u geotermalnoj energiji, jer iz brojnih naftnih bušotina izvire termalna voda. Sem grejanja stanova voda može da se koristi za zagrevanje plastenika i staklenika, ali i za lečenje. To je slučaj sa termalnom vodom iz bušotine u Banatskom Velikom Selu kod Kikinde, koja pomaže u lečenju oboljenja kože. I dok ove prirodne blagodeti Skandinavci odavno obilato koriste, ta praksa ovde još nije zaživela, pa se Banaćani greju na skup plin, struju ili ugalj.
U opštini Kikinda zasad se na istovetan način greje nekoliko stotina domaćinstava. Kada bi se u većoj meri žitelji opredelili da svoje domove zagrevaju biomasom, potrošili bi tri puta manje novca nego za grejanje plinom. Stručnjak pokrajinskog Centra za energetsku efikasnost dr Jovan Petrović ukazuje na neophodnost da se, pre svega, individualna domaćinstva opredele za biomasu. Smatra da je to i državni interes:
- Jeftinim kreditima ili čak donacijama država bi trebalo da pomogne domaćinstvima da prerade svoje sisteme i preorijentišu se na biomasu. Samo za kupovinu kotla potrebno je između 1.000 i 3.000 evra. Na ovaj način bi se na dugoročne staze rešilo grejanje u seoskim sredinama, gde, uglavnom, i nastaje biomasa. Nju bi za zagrevanje mogle da kao alternativno gorivo koriste i toplane u manjim gradovima. Isto tako i industrija je vrlo pogodna za upotrebu biomase i treba pomoći da manja postrojenja od nekoliko megavata ili nekoliko stotina kilovata pređu sa gasa na ovaj energent - kaže dr Petrović.
Nažalost, svake godine se „u vetar" baca ova energija, jer mnogi paori nakon žetve spaljuju biljne ostatke, umesto da biomasu u dovoljnoj meri koriste kao ogrev. U zemljama članicama EU planiraju da, u narednih deset godina, biomasa bude zastupljena sa 20 odsto u ukupnom energetskom bilansu.
