Izvor: Blic, 11.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jednakost za svu decu
Majka sam usvojenog deteta koje nije imalo pravo na bespovratnu novčanu pomoć koju ima svako dete koje se rodi u biološkoj porodici. Prvo dete - 20.000, drugo 50.000, treće 90.000... Valjda se podrazumeva da mi koji smo usvojili decu imamo dovoljno sredstava kada smo se već odlučili na taj čin. Ali, ne radi se samo o novcu...
Tako govori majka koja je usvojila devojčicu i koja je tada, kaže, verovala da će njena ćerka imati iste povlastice kao bilo koje dete u Srbiji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- U neravnopravnom položaju bila sam i kada je u preduzeću u kojem radim doneta odluka da se majkama za svako rođeno dete isplati po 10.000 dinara. Majke usvojene dece nigde se ne pominju... I oni su nas „prevideli" - kaže Milica D.
U Srbiji su biološka i usvojena deca potpuno izjednačena sa pravima, kažu u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja. To im garantuje Porodični zakon, koji je usvojen u julu 2005. godine. Usvojitelji, kao i biološki roditelji, imaju pravo na negu deteta, dečji dodatak, regresirani boravak u vrtićima... Ipak, roditeljski dodatak dobijaju samo biološki roditelji za prvo, drugo, treće i svako naredno dete.
- Roditeljski dodatak je populaciona mera koja za svrhu ima podsticanje rađanja u Srbiji. Zbog toga svaka majka koja rodi prvo, drugo, treće i svako naredno dete ima pravo na novčani iznos koji se razlikuje u zavisnosti od toga koje je dete po redu. Roditeljski dodatak nije socijalna mera - kaže za „Blic" Ranka Vujović, načelnica Odeljenja za porodičnu zaštitu Ministarstva za rad i socijalnu zaštitu.
Usvojitelji u Srbiji, kaže Ranka Vujović, imaju pravo na negu usvojenog deteta kada ono stigne u porodicu, u trajanju od osam meseci.
- To važi za usvojenu decu do pet godina starosti, kojima je neophodna roditeljska nega. Sve što je vezano za brigu države o deci, kao što je dečiji dodatak, regresirani boravak u vrtićima... važi podjednako i za usvojenu kao i za biološku decu - kaže Vujović.
Vodilo se računa, naglašava naša sagovornica, da se na svaki način zaštite prava usvojenog deteta, pa se sada u matičnim knjigama rođenih ne upisuje napomena „usvojen", kao što se to radilo ranije.
- Dete dobija prezime usvojitelja, a kao mesto rođenja može da mu se upiše trenutno prebivalište. Tako niko ne može na osnovu izvoda iz matične knjige rođenih da vidi da se radi o usvojenom detetu. Time se čuva privatnost usvojiteljske porodice - kaže Vujović.
Novčana pomoć
Mislim da usvojitelji ne dobijaju roditeljski dodatak samo zbog previda zakonodavca. Na godišnjem nivou reč je o malom broju dece koja odu na usvajanje, svega do 200. Zato nema razloga da i oni ne dobiju novčanu pomoć kad stignu u novu porodicu - kaže za „Blic" Branka Radojević, psiholog i koordinator programa organizacije „Familija", koja se, između ostalog, bavi i programom podrške za usvojiteljske porodice.
