Izvor: Danas, 05.Avg.2014, 22:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jednaki u nejednakosti
Poznati i priznati ekonomisti (Kavači, Houden, Korzenievič, Piketi, Štiglic, Krugman...) već nekoliko godina pišu i upozoravaju o opasnosti socijalne i finansijske nejednakosti, koja je zahvatila moderne demokratije. Pre svega, SAD. Kažu da je situacija u Evropi nešto bolja, ali da ono što se dešava u SAD liči na stanje u nekim banana državama Južne Amerike.
Podaci su stvarno zastrašujući: jedan odsto najbogatijih Amerikanaca poseduje više bogatstva nego 90 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << onih sa donjeg dela lestvice. 85 najbogatijih pojedinaca na svetu poseduje pola ukupnog svetskog bogatstva! I tako dalje, da vas ne šokiram suviše.
Gde smo tu mi - tj. vi, ja, komšija...? Kako stoje stvari sa nejednakošću u Srbiji? Kako se Srbija (kao evropska država) kotira na skali nejednakosti? Ja nisam naišao na istraživanje o tome koliko, na primer, najbogatijih jedan odsto Srba u Srbiji poseduje bogatstva u odnosu na nas ostale. Za šta koriste to bogatstvo? Kako su ga stekli? Koliko poreza plaćaju državi? Koliki deo svog bogatstva investiraju u Srbiji, a koliko iznose iz zemlje i deponuju u strane banke? Može li neka institucija u Srbiji da pronađe te podatke i da nam ih saopšti? Možda posle toga ne bismo bili baš ovoliko apatični, a možda bi i sindikati pokušali malo žešće da zaštite svoje članstvo, tj. one koji žive od svog rada.
Velike socijalne i finansijske razlike dovode do nestabilnosti države i društva. Ako pogledamo koliko je Srbija danas stabilna, reklo bi se da nejednakost značajno doprinosi našoj ukupnoj ekonomskoj situaciji. Kažu da smo u socijalizmu svi bili jednaki u siromaštvu, a onda je došla tranzicija i da su od tada neki „jednakiji“ od drugih. Uostalom, oni stariji sigurno pamte - to socijalističko „siromaštv“ nije bilo baš tako strašno. Imali smo potpuno besplatno zdravstvo i školstvo, dobijali stanove, mogli smo da pristojno živimo od plata i penzija. Čak smo i na more mogli da odemo „fićom“ ili stojadinom kojeg smo kupili na kredit.
Poslednji sam koji će žaliti za socijalizmom i sklon sam da se složim sa ovim mlađima koji kažu da nam je danas ovako zato što smo onda živeli na kredit, koji sada oni moraju da otplaćuju. Jedino što mogu da kažem tim mlađima jeste da smo i pored tog nezasluženo dobrog života u ono vreme daleko više napredovali, nego što napredujemo od kako smo ušli u svet kapitalizma. U toj računici nešto nije u redu.U socijalizmu smo kao društvo i država napredovali, a danas, u kapitalizmu, nam je stopa raste negde oko nule. Ekonomisti, koji su podobijali Nobelove nagrade, kažu da nema ekonomskog napretka u društvima u kojima je velika nejednakost. A Marks nam se svima smeška sa Hajgejt groblja u Londonu.
Kako nejednakost utiče na demokratiju? Odgovor je jednostavan, ako pogledate koliko koštaju političke kampanje (bilo gde). Ko plaća te kampanje? Sigurno ne ja, ni vi, ni komšija... Plaćaju bogati. Zašto? Pa zato da bi oni koje mi „izaberemo“ kroz Skupštinu/Kongres donosili zakone koji će štititi njihove interese. Konzervativni Republikanci u SAD (slično kao i vlast u Srbiji) uporno tvrde da bogati pokreću društvo, te uspevaju da kroz Kongres nametnu zakone koji smanjuju poreze bogatima i pružaju im razne druge olakšice. Pol Krugman, u tekstovima u Njujork Tajmsu, uporno ismeva taj devetnaestovekovni ekonomski nazor i tvrdi da bogati danas poseduju uglavnom nesvrsishodno bogatstvo, koje koriste za nove vile, jahte i dalje bogaćenje kroz finansijske transakcije, a ne za ulaganje u ekonomiju. Zabranjuju državi da pomaže siromašnima (socijalno i zdravstveno osiguranje, jeftiniji stanovi, itd), jer to kao nije u duhu tržišne ekonomije i vodi u kataklizmu socijalizma. Međutim, svi egzaktni ekonomski pokazatelji govore da bi pravednija preraspodela bogatstva sigurno dovela do bržeg i većeg ekonomskog napretka, jer kada bi svi imali malo više - više bi trošili, što bi dovelo do veće proizvodnje, a samim tim i do veće zaposlenosti, veća zaposlenost donosi nove poreze državi, a onda država može da ulaže u infrastrukturu, zdravstvo, školstvo... Ne vredi, kad je (lični) novac u pitanju - Amerikanci su podjednako pohlepni, uskogrudi i glupi kao i mi.
Džozef Štiglic je u svojoj knjizi „Cena nejednakosti“ napisao da se danas prednost daje ne kreiranju novih vrednosti, nego otimanju vrednosti od drugih. Naravno, mislio je na SAD. Pitam se kako li bi neki naš ekonomista opisao ono šta se sada dešava u Srbiji?
Autor je filmski umetnik
.jpg)
