Izvor: Politika, 20.Jun.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedna soba – kuća
Sanela je u Svratištu naučila na čistoću i red pa je i baraku u kojoj živi ofarbala da bi bila lepša za stanovanje
Sanela ima trinaest i po godina. Lepa mala Romkinja voli da mašta: kada poraste imaće sve što sada nema. A mnogo toga joj nedostaju. Svesna je toga da su njeni sunarodnici obično neobrazovani i siromašni. Žao joj je što je to tako, volela bi da se sve to promeni.
U Svratište dolazi osmehom na licu, jer ovde je našla inspiraciju da promeni izgled >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << barake u kojoj živi sa roditeljima i bratom. Ima još jednu sestru koja je udata i negde je u Makedoniji.
– Vidi kako moja baraka sada izgleda kada sam je doterala. Posadila sam i cveće. Imam i psa i mačku. Volim i cveće i životinje.
Pokazuje na sliku u mobilnom.
– Da samo znaš kako je to bilo strašno. Sada i liči na nešto.
Sanela kaže da je to jedna prostorija u kojoj žive svi. Nevolja je što se njeni roditelji stalno svađaju. To joj smeta.
– Ne razumem što se nisu razveli kad se nikada nisu slagali. Imaju nas troje. Brat je odrastao, radi na pijaci. Sestra se udala i otišla. Ja ne mogu da podnesem njihove svađe i zato bežim od kuće i šetam ulicama Beograda. Pitam se samo dokle ću da patim?
Sanela kaže da nisu uvek živeli u Beogradu, već i u Nemačkoj. U Bonu su proveli nekoliko godina i tamo imaju veliku familiju. Išla je u školu i završila je peti razred. Kada su se vratili u Beograd, u kome je mlada Romkinja rođena, nije nastavila sa školovanjem.
U Svratištu žele da joj pomognu i imaju razumevanja za njene nevolje u kući. Ima bistre oči. Hvali se da je bila odličan đak.
– Da budem iskrena, najviše bih volela da završim neki zanat, da budem recimo frizerka, da radim u salonu i zaradim da sagradim veliku i lepu kuću.
U toj kući bi Sanela želela da ima lepo nameštaj i veliko kupatilo, ali i sve što je potrebno za udoban život. Dok je o tome pričala videlo se u njenim očima da već zamišlja sebe u takvoj kući.
– Živela bih sama. Ne bih se ni udavala.
To je, verovatno, razmišljanje devojčice čiji se roditelji ne slažu i pati zbog toga. A smatra da se svađaju zbog nemaštine i očevog pića.
– Ne bih volela da imam majčinu sudbinu ako se budem udala.
Svratište joj je pravo mesto da zaboravi na nekoliko sati sve što je muči. Ovde je uče da ume da prepoznaje razliku između dobrog i lošeg, korisnog i beskorisnog, da ceni sopstvene kvalitete i da ne mislim na ružne stvari već na svoju budućnost.
Siromaštvo joj, kako sama priznaje, teško pada. A kada se udruže siromaštvo i nesloga u kući onda je deci još teže. A najteže joj je što joj je dom obična brvnara sklepana od dasaka. Zato ne čudi da želi kada odraste da ima mnogo novca da bi mogla da ispuni svoje snove koje sanja na javi dok šeta beogradskim i novobeogradskim bulevarima.
Snežana Prljević
----------------------------------------------
Deca sve pamte
Svoj prilog možete da uplatite na žiro račun:
205-127261-97 Komercijalna banka na ime Centar za integraciju mladih sa naznakom Politika;
SMS-om na broj 1019 (samo za korisnike mts mreže). Cena 25 dinara (PDV uključen u cenu).
Sva prikupljena sredstva namenjena su održavanju i razvoju projekta „Svratište za decu ulice”
objavljeno: 21/06/2010
