Izvor: Politika, 20.Sep.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedinstveni eksperiment: Metelkova
Zona noćnog života, alternativne umetnosti i kulture u bivšoj Jugoslaviji. Mesto anarhije ili intelektualne slobode, već šesnaest godina je centar okupljanja u Ljubljani
Specijalno za „Politiku”
Ljubljana – Na nekoliko minuta hoda od centra Ljubljane nalazi se Metelkova ulica. Stariji Beograđani će se možda prisetiti vojničkih dana provedenih u kasarni „Četvrti juli” koja se do 1991. godine tu nalazila. Oni koji su ovih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina stasali da samostalno putuju Evropom i imali priliku da posete Ljubljanu verovatno su odseli u hostelu „Celica” (bivši zatvor), smeštenom u Metelkovoj, i sećaju se noćnog provoda, dostojnog prepričavanja. Za mlade stanovnike Ljubljane Metelkova (ulica/mesto), već šesnaest godina, sinonim je za alternativnu kulturu, stilove i slobodu izražavanja na delu.
Metelkova se nalazi u kompleksu starom više od sto godina koji je sagrađen za smeštaj austrougarske vojske, a u kome se u posleratnoj Jugoslaviji nalazila kasarna Jugoslovenske narodne armije. Kada se 1991. vojska iselila, barake, zgrade i ostali prostor zauzeli su skvoteri i nevladine organizacije.
Borba za prostor tekla je u skladu sa istorijom objekata. Skvoteri, alternativni umetnici i aktivisti su ga okupirali odbijajući da izađu i prepuste ga pretvaranju u komercijalnu šoping i poslovnu zonu. Grad je na to reagovao isključivanjem vode i struje. Aktivisti su odgovorili serijom izložbi, koncerata, tribina koje su uspele da mobilizuju veliki broj ljudi kako bi se stalo u zaštitu Metelkove.
Od tada ova ulica počinje da funkcioniše kao samoorganizovana autonomna zona, centar nezavisne umetničke, kulturne i intelektualne scene Ljubljane, da bi 2005. godine bila proglašena za nacionalno kulturno nasleđe. Visok status koji danas zauzima u kulturnom i društvenom životu Slovenije simbolično se ogleda i u tome što su u istoj ulici smešteni i Slovenački etnografski muzej i Ministarstvo kulture.
Ljubljančani opisuju Metelkovu kao mesto gde vlada izvestan stepen anarhije. Tu policija retko zalazi, a kada i uđe nema racija ili legitimisanja, iako se svuda širi miris marihuane a alkohol se prodaje slobodno. Želja gradskih vlasti da se Metelkova očuva kao „slobodna zona” mladih, specifičnost Ljubljane koju su snimili Si-En-En, Kanal plus, Travel kanal i opisali turistički vodiči, vidi se i u tolerantnom odnosu policije prema dešavanjima koja nisu uvek u skladu sa zakonom.
Posetioci ovog jedinstvenog mesta na prostorima bivše Jugoslavije imaju najraznovrsnija interesovanja i ne mogu se ubaciti u jedan šablon samo zato što su svake večeri ili vikenda u Metelkovoj. Možete se desiti da počnete od bara u kome se sluša hevi metal, dok barmen izvodi akrobacije na šanku, s pivom izađete napolje i posmatrate neobičnu skulpturu ili svetlosnu instalaciju, radove mladih umetnika. zatim se privučeni neobičnom fasadom (potpis studenata arhitekture) slučajno zadesite u gej ili lezbo klubu što shvatate tek kada ustanovite da ne postoji toalet za oba pola. Pri kraju noći, na izlasku iz ovog neobičnog kompleksa, videćete grupu mladića i devojaka kako precrtavaju postojeći grafit novim jer je u toku „rat” između dve grupe crtača. Za to vreme grupica pored raspravlja o tome da li se može govoriti o antistilu pre prihvatanja, razvijanja i prevazilaženja stila.
Pitanje koje posetioci Metelkove postave kada čuju da ste iz Beograda jeste postoji li „slobodna zona” mladih u najvećem gradu nekada zajedničke države. Uz objašnjenje da postoji ulica Strahinjića bana, i ogradu da se tu dešava druga vrsta „kulture”, da postoje splavovi koji su ogranak beogradske „industrije zabave”, da postoje kulturne institucije mladih poput Doma omladine, Studentskog kulturnog centra, klubovi i barovi koji okupljaju alternativn(ij)u omladinu, nameće se zaključaka da Beograd nema jedinstveno mesto koje prkosi dominantnom mejnstrimu, učmalom i ustaljenom načinu mišljenja i življenja.
Mladi Slovenci na to šaljivo odgovaraju: „Pa, nemate vi bez razloga izreku da samo sloga Srbina spasava”. A, zatim dodaju da je to možda dobar način da se šarenolikost noćnog života alternativne beogradske scene sačuva, za razliku od jedinstvene Metelkove koja, približavajući se punoletstvu, može postati „dama koja se u skladu sa svojim godinama prilagođava društvenim normama i zahtevima sistema”, kako je napisao Miha Colner, novinar ljubljanskog Radio Študenta.
Neda Vulović
[objavljeno: 21/09/2009]
.jpg)
