Izvor: Politika, 06.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedino rešenje emancipacija Roma
Činjenice govore da Romi moraju da se bore za uspeh dvostruko više nego drugi, kaže Petar Antić, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava
Nacionalna strategija za unapređivanje položaja Roma, kako se nadaju u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, trebalo bi da bude usvojena na nivou vlade tokom naredne sedmice. Osim toga, biće usvojeno i 12 akcionih planova koji se tiču obrazovanja, zdravstva, zapošljavanja, stanovanja, socijalne zaštite, prava žena, diskriminacije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neposedovanja ličnih dokumenata i drugih gorućih problema romske populacije.
Prema popisu iz 2002. godine, u Srbiji živi oko 108.000 Roma, ali procene s terena govore da je broj pripadnika romske nacionalnosti u Srbiji mnogo veći – oko 450.000. Većina romske dece školskog uzrasta je van školskog sistema, roditelji su mahom nezaposleni, a veliki broj porodica živi u nehigijenskim naseljima, suočen sa nemaštinom, nasiljem na rasnoj osnovi i diskriminacijom, saopštilo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava koje je povodom 8. aprila, Svetskog dana Roma otvorilo konkurs za najbolje romske učenike. Oni će biti nagrađeni računarima, a istog dana će, na beogradskom Trgu Republike, biti organizovan koncert romske grupe „Kal”.
– Posle usvajanja strategije, organizovaćemo sastanke sa predsednicima opština kako bismo uputili lokalne samouprave da deo sredstava izdvoje i za rešavanje romskih pitanja predviđenih strategijom na nivou svojih opština. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava će imati ulogu koordinatora, obavljaće monitoring lokalnih samouprava i truditi se da ih edukuje i informiše o pravilnoj primeni strategije – kaže za „Politiku” Petar Antić, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava Svetozara Čiplića.
Problemi divljih naselja su, kako kaže Antić, prioritet.
– Veliki broj najugroženijih Roma živi u Beogradu u koji su došli u potrazi za poslom. Ipak, oni koji žive u divljim naseljima, a prijavljeni su u nekim drugim mestima, uglavnom na jugu Srbije, ukoliko im država već ponudi pomoć da se vrate u mesto boravka, gde će moći da rade, nemaju pravo da je odbiju – objašnjava Antić, dodajući da i među Romima postoje oni koji zloupotrebljavaju svoj nezavidan položaj, te da su zbog njih i ostali Romi žrtve predrasuda i diskriminacije.
Upravo zbog toga je, smatra naš sagovornik, neophodna saradnja vlade, civilnog sektora, lokalnih samouprava i nadležnih ministarstava. Iako je neophodan višegodišnji rad da bi se videli rezultati akcije „Dekada inkluzije Roma 2005–2015”, kojoj Srbija ove godine predsedava, Antić smatra da je situacija bolja nego pre nekoliko godina, te je optimista da će se u bliskoj budućnosti ipak rešiti najteži problemi Roma u Srbiji. On ističe i to da i oni sami moraju da se potrude da poboljšaju svoj položaj i naglašava da će onome ko želi da radi na sebi i prevaziđe svoje probleme i država izaći u susret.
Kako smatra, najbolji način da se Romi uključe u društvo jeste obrazovanje.
– Činjenice govore da Romi moraju da se bore za uspeh dvostruko više nego drugi. Veoma je važno da se mladi Romi obrazuju, da veruju u svoje sposobnosti i da se bore da izađu iz „geta” – kaže Antić za „Politiku”, dodajući da se situacija može promeniti ukoliko država bude sistemski radila na promenama, a veoma je važna i uloga medija i podrška neromske političke elite.
Antić, koji je završio beogradski Pravnog fakulteta, pohađao je i program javnog zastupanja ljudskih prava na Univerzitetu „Kolumbija”, ali iako nije odrastao u „getu” kaže da je doživljavao neprijatnosti samo zbog toga što je Rom.
– Iako smo dobro situirani, supruga i ja smo imali veliki problem prilikom iznajmljivanja stana. Osim toga, tužili smo i vlasnika jednog poznatog beogradskog splava, jer nam u više navrata nije bilo dozvoljeno da uđemo, opet samo zbog boje kože. Prvostepena presuda je doneta u našu korist – objašnjava naš sagovornik dodajući da, koliko god Rom pristojno izgledao, uvek ima onih koji će na ulici dobaciti neprijatan komentar na osnovu rasne i verske pripadnosti.
Branka Mališ
[objavljeno: 07/04/2009]
