Izvor: Politika, 23.Nov.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedinica koja je uvek u borbenoj pripravnosti
U 250. raketnoj brigadi modernizovane rakete „neva”, a radari se digitalizacijom uvode u sistem koji bi se uslovno mogao nazvati radarskim internetom
Jedna jedinica Vojske Srbije i u mirnodopskim uslovima neprekidno je na borbenom dežurstvu – reč je o 250. raketnoj brigadi PVO. Poznata i zbog toga što je jedina u svetu oborila „nevidljivi” avion F-117A tokom rata 1999. godine, ova jedinica zajedno sa lovačkom avijacijom danonoćno štiti vazdušni prostor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije. Naravno, nije cela jedinica na borbenom dežurstvu, već naizmenično jedan od njenih diviziona u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Osnova naoružanja brigade i dalje su raketni sistemi „neva” (značajno modernizovani) i „kub” nabavljeni još u vreme SFRJ i SSSR-a. Minulih godina polemisalo se da li su nam potrebni vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana, ali za Vojsku Srbije ta dilema više ne postoji. Generalštab je, naime, usvojio dve studije – Koncept razvoja ARJ PVD (protivvazduhoplovna dejstva – novi termin umesto PVO) i Koncept razvoja sistema PVO, a u toku je i izrada koncepta o centru za kontrolu suvereniteta vazdušnog prostora. Ovim dokumentom je utvrđeno da VS nastavi sa modernizacijom sistema „neva” i „kub”, a da se, kada to ekonomske prilike budu dozvoljavale, nabave novi raketni sistemi.
– U pomenutim dokumentima nabrojani su konkretni raketni sistemi ruskih ili zapadnih proizvođača koji bi odgovarali zaštiti vazdušnog prostora Srbije. Koji sistem će se odabrati, to je zapravo politička odluka koju će doneti državni vrh kada za to bude vreme. U ovom trenutku je važno istaći jasno opredeljenje za dalje unapređenje naše odbrane vazdušnog prostora – kaže brigadni general dr Miodrag Gordić, komandant 250. raketne brigade.
Ova brigada opremljena je složenim tehničkim sistemima tako da je profesionalni sastav imperativ, iako u njoj i dalje služe vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka.
– Težimo da primimo ljude sa najvećim potencijalom da budu uspešni raketaši – matematičare, elektrotehničare, informatičare, radio-amatere, izviđače... Mnogi vojnici koji su ovde služili rok javljaju se da ostanu. To je pravi put. Osim toga, sistem napredovanja je stimulativan. Uz dopunu obrazovanja, mogu se dobiti i oficirski činovi – objašnjava general Gordić.
On ističe da se još pre 1999. godine počelo sa modernizacijom raketnih sistema. Radarski prijemnici su ranije funkcionisali analogno, nisu bili povezani u sistem. Sada se digitalizacijom uvode u sistem koji bi se uslovno mogao nazvati radarskim internetom.
– Suština je da se otkrivanje i gađanje vrši bez radarskog zračenja ili sa minimalnim koje u ratnim okolnostima otkriva položaje i ugrožava posluge sistema – objašnjava general Gordić.
Upravo zbog ratnog iskustva iz 1999. godine predstavnici stranih armija rado dolaze u posetu 250. raketnoj brigadi. I kada dolaze iz država NATO-a to je susret profesionalaca, nema priče o politici – oficiri se međusobno odlično razumeju.
Ono što nedostaje našim raketašima to je vežbovno gađanje ciljeva u vazdušnom prostoru, zapravo nijedna raketa nije lansirana još od rata 1999. godine. Štaviše, ni deceniju pre toga vežbovna gađanja nisu obavljana, otkako je JNA prestala da koristi poligon u Puli. Gađanja se iz bezbednosnih razloga obavljaju nad morem, ili nad ogromnim nenaseljenim oblastima kakve postoje u Rusiji.
– Činjenica je da dugo nije bilo gađanja, ali to ne znači da je zapostavljena obuka. Redovno sprovodimo kontrolno-trenažna gađanja, koja predstavljaju simulaciju realne situacije – jedinica izlazi na položaj, avijacija zaista leti i simulira borbena dejstva, radar zahvata cilj" Sprovodi se kompletna borbena procedura, osim lansiranja raketa. Ipak, lansiranje rakete, praćenje njenog leta je ono pravo za svakog raketaša. Postojao je plan da ove godine obavimo gađanje u Bugarskoj, ali nažalost nije bilo novca za to. Što se nas tiče, spremni smo da obavimo gađanje bilo gde – na poligonima u Grčkoj, Rumuniji, Rusiji pa i u Hrvatskoj ako se postigne dogovor, što da ne – kaže general Gordić.
M. Galović - T. Bojković
[objavljeno: 24/11/2009]
