Izvor: Blic, 29.Mar.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan zemljotres na tri dana
Jedan zemljotres na tri dana
U svetu se dnevno dogodi 1.000 zemljotresa, a u Srbiji jedan u tri dana. Mnogi od njih se ni ne osete. 'Naši' zemljotresi su mnogo slabiji od onih koji se dešavaju u Japanu ili Turskoj, a ni najjači zemljotres u Srbiji (šest stepeni Rihterove skale) ne može da sruši relativno dobro sagrađenu zgradu - kaže za 'Blic' mr Slavica Radovanović, direktor Republičkog seizmološkog zavoda.
Na Građevinskom fakultetu u Beogradu ove godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se radi studija koja će simulirati ponašanje starih objekata na Dorćolu, sazidane 'vikendice' na višespratnicama i 'sojenica' sa Karaburme. Tada ćemo tačno znati kako će se one ponašati prilikom zemljotresa koji će se osetiti i u glavnom gradu.
Srbija se nalazi u zoni umerene seizmičke aktivnosti. Najjači zemljotres u Srbiji može biti pet do šest jedinica Rihterove skale, nikako više. Oni nisu toliko jaki da se od njih ne možemo zaštititi kvalitetnom gradnjom jer ne mogu da sruše zgradu. Mogu samo da je učine neupotrebljivom za život, ali niko neće ostati zatrpan, čega se ljudi najviše plaše, kaže Slavica Radovanović.
- Jaki zemljotresi bili su 1893. u Svilajncu, 1922. u Lazarevcu. 1927. godine na Rudniku, zatim 1980. godine - kopaonička serija zemljotresa i 1998. godine zemljotres u Mionici. Svi ti zemljotresi su imali magnitudu manju od šest jedinica Rihterove skale i intenzitet od osam stepeni Merkalija. Radi poređenja, u Japanu ili Turskoj dešavaju se zemljotresi jačine sedam stepeni Rihtera. Na osnovu zemljotresa koji su se do sada kod nas dogodili, ali i na osnovu procene svetskih stručnjaka, kod nas neće ni biti jačih zemljotresa - navodi naša sagovornica.
U Srbiji postoji 35 žarišta, mesta gde su se već događali zemljotresi. Na osnovu njih znamo gde će se otprilike dešavati zemljotresi i u budućnosti.
- Žarišta još uvek nisu objedinjena u žarišne zone, koje označavaju mesta na kojima se događa veliki broj jačih zemljotresa. Za to nam je potrebno još podataka i još zemljotresa. Jedna žarišna zona bila bi, recimo, potez koji objedinjuje zemljotrese kod Rudnika, Mionice i onda ka zapadu ili istoku (u zavisnosti od podataka). Druga zona, na primer, biće zona u kojoj je Rudnik i sledeće mesto u blizini u kom se pojavi zemljotres. Još jedna zona je na Kosovu i Metohiji - duž Vranjske doline preko Uroševca i Gnjilana (gde su takođe bili zemljotresi 1921. i 2002. godine), pa negde na istok - priča Radovanovićeva
Veliki zemljotresi počinju tako što se javi veći broj malih potresa u prostoru oko budućeg epicentra, dok je u njemu zatišje. Zatim se javlja predudar sa magnitudama tri do četiri Rihterove skale. Obično nekoliko meseci nakon toga, kreće glavni udar.
- Često se greši pri procenjivanju intenziteta i jačine zemljotresa, dodaje Radovanović. Tako neki smatraju da se zemljotresi pojavljuju uvek na istom mestu, a u stvari se pojavljuju u istoj zoni, blizu mesta u kom se prošli put dogodio. Nažalost, pogrešna procena uticala je i na troškove gradnje. Jovana Subotić
