Izvor: Danas, 05.Jun.2015, 20:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan doktor nauka na hiljadu stanovnika
Beograd - U Srbiji na 1.000 stanovnika ima 1,2 doktora nauka, što je malo za zemlju koja želi da zasniva svoj razvoj na nauci. Ipak, učešće naučnih radova domaćih istraživača u ukupnoj svetskoj produkciji je dva do tri puta veće od ekonomskog potencijala koje zemlja ima. To govori da su istraživači u Srbiji dosta angažovani bez obzira na teškoće, pretežno ekonomske prirode, ocenila je Vera Dondur, predsednica Nacionalnog saveta za nauku na jučerašnjem skupu "Nauka: stanje, strategija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << perspektive", u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti. Ona je navela su nedovoljna izdvajanja za nauku, mali broj "treniranih" istraživača i rascepkanost naučnih institucija ključni problemi sa kojima se suočava nauka u Srbiji.
Analizirajući rezultate na međunarodnoj SCI imago listi, na kojoj je rangirano 5.000 institucija, Dondur je rekla da je SANU po uticajnosti na visokom 94 mestu, a po stepenu izvrsnosti i liderstva na 74 dok je Beogradski univerzitet po tehnološkom uticaju na 348 mestu, po broju radova na 261, a po inovativnom znaju koje stvara kroz istraživanja na 253. To, prema njenim rečima, govori da imamo kapacitet, koji možemo da koristimo, ne samo u domenu nauke, već i tehnološkog razvoja.
Dondur je navela da je u periodu od 2010. do 2014. povećan broj radova publikovanih u međunarodnim časopisima, kao i da 36 odsto radova publikacija ima jednog ili više autora van Srbije, što govori o značajnoj međunarodnoj saradnji. Međutim, samo petina je objavljena u časopisima sa visokim impakt faktorom. Predsednica Nacionalnog saveta za nauku je kazala i da je u ovom projektnom ciklusu povećan broj radova, ali ne i produktivnost. Velika produkcija je primetna i u društveno-humanističkim naukama, ali ne u kategorijama koji treba da našu nauku učini vidljivijom i prisutnom u svetu.
Skup se nastavlja danas na Filozofskom fakultetu, gde će biti reči o ulozi nauke iz perspektive privrede, kako obezbediti veću mobilnost u akademskoj i naučnoj zajednici, kao i o ulozi države u koordinisanju nauke, visokog obrazovanja i privrede.
