Izvor: BKTV News, 08.Avg.2017, 15:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javnost Srbije sve glasnije traži izmenu Krivičnog zakonika: Monstrume treba osuditi na doživotnu robiju!
Inicijativa oca ubijene Tijane Jurić da se u srpski Krivični zakonik uvede kazna doživotne robije izazvala je veliku medijsku polemiku i naišla na odobravanje najvećeg dela javnosti.
Igor Jurić je najavio da od 15. septembra počinje potpisivanje peticije za uvođenje ove zakonske odredbe, a Nacrt izmena Krivičnog zakonika kojima bi za ubice dece trebalo da bude predviđena doživotna robija, dostavljen je Skupštini Srbije i čeka se njegovo razmatranje.
FOTO: >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Printscreen/Pink
Za uvođenje kazne doživotnog zatvora potrebna je opsežna javna rasprava, a stručnjaci upozoravaju da je u srpskim zatvorima sada 11.000 osuđenika i da, bez obzira na odluku Skupštine Srbije, svi proračuni pokazuju da u prebukiranim ćelijama nema mesta za doživotne osuđenike.
Ideja o uvođenju ove kaznene mere aktuelizovana je kada je Fondacija "Tijana Jurić" predala Narodnoj skupštini Republike Srbije predlog za izmenu Krivičnog zakonika, a doživotna robija predviđena je za za ubice i silovatelje dece, nemoćnih lica i trudnica.
Igor Jurić veruje da će država uvideti da je inicijativa šansa da promenimo Zakon, i da kao veliki broj evropskih zemalja uvedemo kaznu doživotnog zatvora.
FOTO: Pixabay
Međutim, vodeći pravnici tvrde da, ovako formulisan predlog svakako ne bi mogao da bude pretočen u zakon, jer je suprotan evropskim propisima. Odluka Velikog veća Evropskog suda u Strazburu kaže da za svaku kaznu preko 25 godina mora postojati mogućnost uslovnog otpusta. U suprotnom, Srbija bi bila izbačena iz Saveta Evrope.
Većina zemalja EU ima doživotnu kaznu, ali svuda postoji uslovni otpust. Prosečno vreme koje doživotni osuđenici provedu iza rešetaka, na primer u Nemačkoj, je 19,8 godina.
Igor Jurić, otac svirepo ubijene Tijane Jurić, kaže da je predsednica Narodne skupštine Maja Gojković preuzela predlog izmene Krivičnog zakonika i u razgovoru sa njim obećala da će se predlog razmatratii u poslaničkim klubovima, i da bi trebalo da se nađe u Skupštini Republike Srbije. Ali samo na tome je za sada ostalo, kaže on.
FOTO: Pixabay
"Naš predlog se zasniva na činjenici da takav zakon postoji i u nekim evropskim državama. Vodili smo se zakonodavstvom Velike Britanije i Holandije jer u njihovom zakonima postoji klauzula da nema mogućnosti uslovnog otpuštanja i time smo hteli da pokažemo da se to ne kosi sa nekim evropskim standardima ili zakonima pogotovo, ne sa standardima EU, što znači da je i kod nas to moguće. Mi želimo da takav zakon postoji i u našem zakonodavstvu, ali je država ta koja odlučuje. Sa druge strane, mi ćemo uraditi sve što je u našoj moći da pokrenemo prikupljanje potpisa u celoj državi, ukoliko se do 15. septembra država ne izjasni", ističe Jurić.
Pravnici imaju malo drugačije mišljenje:
"Mislim da je doživotna robija primerenije rešenje od postojeće kazne zatvora od 30 do 40 godina. Treba uzeti u obzir i praksu uslovnog otpusta u nekim drugim zemljama koje imaju doživotni zatvor, pre svega Nemačka i Engleska. To je možda adekvatniji način za kažnjavanje teških osuđenika jer ostavlja mogućnost da im posle nekog vremena bude ipak smanjena kazna i eventualno, budu pušteni na slobodu", objašnjava Ivan Đokić, docent Pravnog fakulteta u Beogradu.
FOTO: Printscreen/YouTube
Pitanje je i da li bismo izdržali proveru pred međunarodnim institucijama, pre svega pred Evropskim sudom za ljudska prava, jer presuda o doživotnoj kazni bez mogućnosti na otpust nije u skladu sa Evropskom konvencijom, objašnjava Đokić.
Sad u Srbiji, na maksimalnu kaznu od 40 godina, mogu da budu osuđeni samo građani koji su imali više od 21 godinu kada je izvršeno krivično delo. To znači da, ako i budu pušteni na slobodu, prestupnici će tamo dočekati starost ako je uopšte dožive. Mogu da budu pušteni na uslovnu slobodu tek posle skoro 27 godina (26 godina i osam meseci tačno). Moraju da izdrže dve trećine izrečene kazne da bi postigli uslov za podnošenje molbe za uslovni otpust, što ne znači da će im to biti i odobreno.
FOTO: Pixabay
"Javnost je za što oštrije kazne i što stroža rešenja, a naše zakonodavstvo je među najstrožim zakonodavstvima. Međutim, sudska praksa je blaža, kada pogledamo propisane kazne. Mislim da je doživotni zatvor bolje rešenje nego kazna od 30 do 40 godina imajući sve u vidu", zaključio je Đokić.
Advokat Borivoje Borović podseća da su pre godinu dana Ministarstvo pravde i Advokatska krivična unija Srbije podržali tribinu na Pravnom fakultetu da se u javnu raspravu uvede predlog doživotne kazne zatvora.
"Kao predstavnik advokature Srbije zalagao sam se za doživotnu kaznu zatvora smatrajući da je ona kao zamena za smrtnu kaznu delotvornija nego 40 godina zatvora. Što se tiče uslovnog otpusta, koje postoji u anglosaksonskom pravu, u evropskim zemljama, nakon 25 godina ukoliko okrivljeni nije učinio dva teža disiplinska prestupa, ima pravo na uslovni otpust", objašnjava Borović.
FOTO: Printscreen/RTS
Borović misli da bi se mogla naći mogućnost da postoji uslovni otpust za određena krivična dela, ali ne za sva. On smatra da su ti ljudi agresivni po prirodi i da je mala šansa da prestupnik nakon 25 godina ne napravi dva teža disiplinska prestupa.
"Oni nisu neuračunljivi, ali jesu agresivni i njima nikakvo prevaspitanje ne može pomoći i oni se nikada i neće domoći uslovnog otpusta", kaže Borović.
FOTO: Pixabay
Ipak, ostaje pitanje da li je naše društvo sposobno u finansijskom i prostornom smislu da iznese uvođenje doživotne robije? Mnogi smatraju da Srbija za sada ne ispunjava EU standarde ...
"Apsolutno ne ispunjavamo takve uslove. Svojevremeno sam predlagao da se osuđeni zapošljavaju i da sva zarada ide porodicama oštećenih. Mi nemamo finansijskih uslova, niti ljudi koji bi mogli sve to da prate. Ako bismo dobili podršku iz evrospkih fondova, konkretno za ove izmene, onda bi se to brzo i rešilo", ističe Borović.
Od ukidanja najstrože smrtne kazne u Srbiji, 2002. godine, sudovi su izrekli više od 80 presuda sa maksimalnom zatvorskom kaznom od 40 godina zatvora.
FOTO: Pixabay
U Upravi za izvršenje krivičnih snakcija Tanjugu je rečeno da u Srbiji trenutno ovu najstrožu kaznu služe 82 osuđenika, među kojima nema žena.
Smrtna kazna u Srbiji je primenjivana od nastanka moderne države 1804. do 2002. godine, kada je u februaru 2002. izmenjen Krivični zakon tako što je iz njega izbrisana smrtna kazna.
Poslednje pogubljenje streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992, a poslednje smrtne presude su izrečene 2001. godine. Važećim Ustavom iz 2006. godine proklamovano je da je "ljudski život je neprikosnoven i da u Republici Srbiji nema smrtne kazne".
Nakon ukidanja ove vrste sankcije, za najteže zločine, tačnije krivčno delo - teško ubistvo, zakon je propisao kaznu zatvora od 30 do 40 godina.
FOTO: Pixabay
Za teške zločine nad decom na 40 godina zatvora osuđeni su Dragan Nikolić Čombe (52) koji je brutalno ubio Tamaru Ivanović (13) u novembru 2005 u Padinskoj skeli, zatim Mališa Jeftović koji je svoju pastorku Katarinu Janković (3) silovao i pretukao na smrt u julu 2005. u Zvezdarskoj šumi.
Proteklih godina osuđeni su i monstrumi kao što su Dragan Ðurić iz Surčina koji je u noći između 25. i 26. jula 2014. godine oteo, silovao i ubio 15-godišnju Tijanu Jurić iz Subotice, a tu je i Darko Kostić koji maksimalnu kaznu služi zbog silovanja i brutalnog ubistva 14-godišnje Ivane Podrašcić u julu 2014. godine.
Poslednji osuđeni na ovu kaznu je Vladica Rajković iz Vratarnice kod Zaječara, kome je Apelacioni sud u Nišu prošlog meseca potvrdio kaznu zbog silovanja i ubistva trogodišnje Anđelije Stefanović.
FOTO: Flickr
Svi oni svoje kazne služe u najstože čuvanim zatvorima u Srbiji kao što su požarevačka "Zabela", KPZ Beograd, poznat kao "Nova skela" i KPZ Niš.
Ipak i pored brutalnosti koje su izvršili, i ovi osuđenici imaju pravo da posle odslužene dve trećine zatvorske kazne od suda molbom traže za uslovni otpust.
Oni, shodno zakonu, mogu posle 26 godina i osam meseci provedenih iza rešetaka na uslovnu slobodu, ali takvih slučajeva za sada nema, pa se ni ne zna kako će sudovi na takve zahteve odgovarati.
.jpg)
