Izvor: Danas, 10.Apr.2015, 15:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javni sektor ostaje netaknut
Nakon najave Kori Udovički da će zbog pozitivnih ishoda budžeta, odložiti proces reforme javnog sektora, utisak je da je i ova vlast odustala od preko potrebnog racionalizovanja administracije. Sve vlasti su načelno ispravno uočavale problem, ali nisu sprovele potrebne rezove. Poslednjih godina, problem postaje neizdrživ. Nakon odlaska svake garniture političara sa vlasti, broj zaposlenih u administraciji je ostajao veći nego što je bio do njenog dolaska na vlast.
Uprkos >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << redovnim budžetskim deficitima na kraju godine, činjenici da isplata plata i penzija predstavlja 50 odsto budžeta, ništa se ne menja. Iako u kvartarnom sektoru, u koji spada javni sektor, postoji mnogo prostora za štednju, radije se dirnulo u stečena prava penzionera, iako su uštede stvorene na ovaj način neutralisane iracionalnošću na drugoj strani sistema. Uprkos obećanjima da će broj agencija biti višestruko smanjen, one su ostale netaknute. Kancelarija poverenika za informacije Rodoljuba Šabića je, kako je objavljeno maja 2014, utvrdila da postoji oko 170 republičkih agencija, zavoda, direkcija, fondova i drugih organizacija, te da to nije konačan broj, jer su slične institucije osnivale lokalne samouprave širom Srbije koje se finansiraju iz lokalnog budžeta. Ostaje opor utisak da je i posle svih obećanja i dalje nejasno kolikom broju ljudi država isplaćuje zarade. Procene variraju u razmaku od nekoliko stotina hiljada, pa se tako može zaključiti da je u pitanju odlaganje reforme zbog odsustva političke volje, a ne zbog problema stvaranja jedne opšte analize koja bi dala konačno stanje i time stavila tačku na spekulacije.
Na reformu javnog sektora ne bi smelo da se gleda ni kao na puku racionalizaciju sistema, već kao na rešavanje opterećujućeg društvenog konflikta koji nastaje spoznajom da su partijski kadrovi dobili posao nezavisno od njihovog formalnog obrazovanja i stručnosti koje određeno radno mesto zahteva. U pitanju je sistemski problem koji nijedna vlast nije umela ili htela da reši. Mnogo je dramatičnih primera širom zemlje koji ukazuju na problem koji se generiše prihvatom ljudi koji nemaju stručne prerogative, već partijsku knjižicu. U nekim slučajevima, stranke ni ne kriju da zapošljavaju ,,svoje''.
Prema podacima koji govore o strukturi emigracije može se zaključiti da odlaze mahom visokoobrazovani koji ne mogu da dođu do posla, delom, zbog visokih upisnih kvota na univerzitetima koje su nasleđene iz vremena velike Jugoslavije i koje su neprilagođene sadašnjem tržišnom trenutku, a delom, jer se partokratski selektivno i nesistemski odabiraju ljudi koji ispunjavaju uslove koji su u uređenim zemljama potpuno nebitni i spadaju u domen privatnosti, poput političkog opredeljenja. Nepotizam je druga strana medalje, podjednako raširena i pogubna.
Sadašnji premijer je u svojstvu Zamenika predsednika SNS najavljivao uoči izbora 2012. da će se broj agencija, biroa, zavoda i saveta smanjiti sa 136 na manje od 50, da će ukinuti funkcije državnih sekretara, smanjiti broj poslanika u Skupštini da će se time uštedeti sto miliona evra. Teško je ne složiti se, ali može se konstatovati da se ništa od ovoga nije ispunilo. Iako je Ministarstvo finansija na čelu sa Lazarom Krstićem upozorilo da broj od oko 780.000 zaposlenih, već dramatičan, u javom sektoru nije konačan, izjave o višku koji iznosi sedam do 15 hiljada ne ulivaju poverenje da će uslediti oštri rezovi, naročito nakon poslednje izjave ministarke, koja je čak i to dovela u pitanje.
Partije bi morale da se suoče sa posledicama svoje politike. Nijedna vlast neće uspeti dugoročno da izvuče zemlju iz krize sve dok se ovakva praksa, začeta poodavno, ne bude u temelju ispravila.
*Autor je sociolog iz Pančeva
