Izvor: Politika, 25.Sep.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javni interes ispred zaštite tajnosti sudskog postupka
Evropski sud za ljudska prava presudio je da lisabonski novinar, osuđen na 25 dana zatvora ili 1.750 evra i troškove suđenja, bude obeštećen
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, septembra – Presudom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu aprila prošle godine zaključen je slučaj lisabonskog novinara Edvarda Žoze KamposaDamasa protiv države Portugalije kojom je izrečeno da Damas bude obeštećen sa 1.750 evra za nematerijalnu štetu i sa dodatnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 7.500 evraza troškove suđenja. Tako je tri godine posle podnošenjaDamasove žalbe sudu u Strazburu pravda zadovoljena, a novinar je sačuvao ugled i reputaciju, pa čak i stekao slavu koja se pronela izvan granica njegove zemlje.
Sve je počelo kada je Damas januara 1995. godine u lisabonskom političkom dnevniku „Publiko” objavio serijaltekstova u kojima je osumnjičio N. D.,tadašnjeg potpredsednika parlamentarne grupe vladajućih socijaldemokrata,za falsifikovanje faktura prekokompanije čiji je većinski akcionar, kao i da je zahvaljujući određenim beneficijama nelegalno stekao zemljištena kojem je sagradio kuću. Nedugo posle ovih novinskih tekstova portugalski državni tužilac otvorio je istragu protiv N. D. koji je ubrzo pod pritiskom javnosti podneo ostavku na svoju političku funkciju.
Nešto kasnije, 4. novembra 1998. godine „Publiko” na naslovnoj strani objavljuje najavu još jednog Damasovog teksta u kojem novinar tvrdi da je „N. D. optužen za obmane i poreske prevare”, a dan posle nastavlja priču iznoseći detalje o nedelima koja se stavljaju na teret N. D. navodeći pojedinosti iz sudskog postupka sa kojima je, kako je naveo Damas, N. D. već upoznat.
Naknadno se i novinar Damas našao pred sudom uz optužbu da je narušio tajnost sudskog postupka, pa je 25. maja 2004. godine osuđen na 25 dana zatvora ili 1.750 evra i troškove suđenja. Sudija je tom prilikom ukazao da samo članak objavljen 5. novembra predstavlja krivično delo, jer je u tom tekstu Damas opisivao slučaj tužilaštva,odnosno doslovno prepisao delove sudskih spisa. Sudija je međutim naveo da tekst nije prejudicirao istražni postupak, zbog čega je,kako je objasnio, novinaru izrekao umerenu kaznu.
Damas je zatim uložio žalbu na ovu presudu tvrdeći da su njome povređeni član 10 (sloboda izražavanja) i član šest (pravo na fer suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, ali je Žalbeni sud u Gimaraešu odbacio njegovu žalbu u januaru 2005. godine. Njegova žalba Sudu u Strazburu zavedena je 4. maja 2005. i slučaj je otišao pred sedmočlano sudsko veće u kojem je bio i prof. Dragoljub Popović, sudija iz Srbije.
Veće suda u Strazburu utvrdilo je najpre da je presuda portugalskog suda protiv Damasa mešanje u njegovo pravo na slobodu izražavanja, ali je navelo da je to mešanje bilo propisano portugalskim zakonom i sprovođenjem legitimnog cilja – da zaštiti pravo N. D. na pravično suđenje, obezbeđivanje poštovanja pretpostavke njegove nevinosti, kao i garantovanje autoriteta i nepristrastnost pravosuđa.
Međutim, sudsko veće je primetilo da je sporni tekst stvar od javnog interesa i naglasilo da je dužnost štampe da informiše javnost o delima za koja su odgovorni političari. U obrazloženju svoje odluke sudije ukazuju da su političari neizbežno i svesno stavili sebe u položaj koji im nalaže da budu otvoreni za novinare i širu javnost koja preispituje svaku njihovu reč i postupak. Veće se,takođe,pozvalo na preporuku Komiteta ministara Saveta Evrope iz 2003. godine kojom se naglašava pravo novinara da slobodno izveštavaju o funkcionisanju sistema krivičnog pravosuđa i pored ostalog navelo da sud smatra da je bilo potrebno utvrditi da li je interes javnosti da bude informisana pretegao nad obavezom i odgovornošću novinara da poštuje pretpostavku nevinosti N. D.
Najzad, sud je utvrdio da iako je sporni tekst objavljen u ključnom momentu krivičnog postupka, da je ipak vredno pomena da je to učinjeno posle nekoliko drugih tekstova istog autora, od kojih su prvi objavljeni četiri godine ranije, kao i da su Damasovi tekstovi dali povod za otvaranje istrage i krivičnog postupka protiv N. D. Sud je konstatovao i da novinar Damas nije zauzeo pristrastnu poziciju u svojim tekstovima i nije pretpostavljao krivicu N. D. već je jednostavno opisao slučaj koji je poveden, kao i da je malo verovatno da je tekst uticao na ishod postupka. Kada je reč o zaštiti interesa istrage u toku, sud je ocenio,kao što je navela i portugalska vlada, da tekst nije uticao na njeno pokretanje i njen tok. Veće je takođe navelo da je tekst, a naročito njegov deo koji opisuje optužbe protiv N. D. bio relevantan i to ne samo kao tema već i zbog svoje tačnosti i autentičnosti objavljenih informacija. Shodno tome, sudsko veće je obrazložilo da je interes objavljivanja teksta pretegao kao cilj u odnosu na takođe legitiman cilj čuvanja sudskih tajni.
Vladimir Jokanović
[objavljeno: 26/09/2009]
