Izvor: Politika, 02.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javne pare troše tajno
Administrativni odbor uz pomoć poverenika za informacije pokušava da sazna kako desetak javnih preduzeća i agencija troši novac za prezentaciju
Administrativni odbor Narodne skupštine Srbije izjavio je žalbe povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću protiv deset državnih preduzeća i direkcija koji nisu dostavili podatke o troškovima reprezentacije i o takozvanim menadžerskim dodacima koji se direktorima garantuju uz platu.
Informacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o tome kako državna preduzeća troše novac za poslovne ručkove i druge stavke reprezentacije uskratili su Građevinska direkcija Srbije, Agencija za kontrolu letenja, JP Transnafta Pančevo, JP Aerodrom „Nikola Tesla”, JP NIS „Petrol”, JP NIS Novi Sad, JP Elektroprivreda Srbije, JP Radiodifuzna ustanova Srbije RTS, JP „Skijališta Srbije” i JP „Putevi Srbije”. Nezvanično se najavljuje i proširenje ove liste.
„Ovakva situacija govori ili o elementarnom nepoznavanju sadržine Zakona o slobodnom pristupu informacijama i prava koje on garantuje ili, još gore, o svesnom i namernom ignorisanju sopstvenih zakonskih obaveza u nekim državnim preduzećima”, prokomentarisao je juče Rodoljub Šabić, poverenik za informacije, ovo najnovije obraćanje Administrativnog odbora službi poverenika.
Kako nam je objašnjeno, „menadžerski dodatak” je posebna vrsta obezbeđenja licu koje je na čelu velike firme za slučaj napuštanja tog mesta. Pored velike plate, reprezentacije i ostalih prinadležnosti, menadžerskim ugovorom direktoru se u slučaju odlaska garantuje da će dobiti otpremninu od 100.000 evra, 200.000 ili više. Takva vrsta obezbeđenja nije neobična u privatnim kompanijama, a da li se praktikuje i u domaćim javnim preduzećima još se ne zna.
Iako svaka informacija o radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti po zakonu treba da bude dostupna javnosti, a teče već četvrta godina primene ovog propisa, pojedina preduzeća to zaboravljaju. Administrativni odbor pre nekoliko meseci bez pomoći službe poverenika nije mogao da sazna ni kolike su plate u pojedinim javnim preduzećima. Činjenica da se to parlamentarno telo u relativno kratkom roku po drugi put obraća povereniku „ukazuje na veoma zabrinjavajući odnos koji rukovodstva u brojnim državnim preduzećima ispoljavaju prema Ustavom i zakonom zajemčenim pravima javnosti”.
Istina, u ovom slučaju pomenuta preduzeća nisu se pozivala na eventualnu poverljivost ili tajnost informacija koje su uskratili, već su, kako primećuje Šabić, zahtevi ignorisani, iako je to po zakonu kažnjivo. Takvim odnosom prema jednom parlamentarnom telu „šalje se nedvosmislena poruka o potpunom odsustvu spremnosti da se odgovori na eventualno slične opravdane i na zakonu zasnovane zahteve građana i medija”.
M. Petrić
[objavljeno: 03/04/2008]
