Izvor: RTS, 17.Sep.2014, 16:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javna banka matičnih ćelija do kraja 2015?
Ukoliko se obezbedi još 98 miliona dinara, koliko je potrebno za završetak građevinskih radova, do kraja naredne godine mogla bi da počne sa radom javna c iz krvi pupčanika u Institutu za majku i dete.
Ministarstvo zdravlja obezbedilo je 3.294.100 dinara za treću fazu izgradnje banke matičnih ćelija, koja treba da bude završena do kraja godine, a tim povodom Institut je posetio ministar zdravlja Zlatibor Lončar, prenosi Tanjug.
"Ove godine u Institutu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za majku i dete urađeno je 18 transplantacija koštane srži, a planirano je do kraja godina još šest i to je najveći broj urađenih transplantacija koštane srži do sada", rekao je ministar zdravlja.
Izgradnja javne porodične banke iz krvi pupčanika obezbediće veći broj transplantacija matičnim ćelijama hematopoeze.
"Banka je izuzetno značajna za Srbiju, a i za region, jer mnogi ljudi idu u inostranstvo na lečenje", rekao je ministar zdravlja tokom posete Institutu.
Dodao je da se obavljanjem transplantacija koštane srži u našoj zemlji smanjuju troškovi tri do deset puta nego da se te intervencije rade u inostranstvu.
Vršilac dužnosti direktora Instituta za majku i dete Radoje Simić naglasio je da se u tom institutu uspešno obavljaju transplantacije koštane srži i da po rezultatima ta ustanova ne zaostaje za svetskim centrima.
Načelnica Odeljenja za transplantaciju koštane srži Dragana Vujić podsetila je da se sa transplantacijama koštane srži u Institutu počelo sedamdesetih godina prošlog veka, kada je urađena prva transplantacija.
Podsetila je da je transplantacioni tim do sada uradio 192 transplantacije i dodala da je do sada urađeno i sedam transplantacija od dobrovoljnih davaoca od toga pet iz međunarodnog registra.
Veće šanse za pronalaženje davaoca
Govoreći o značaju javne porodične banke iz krvi pupčanika Vujićeva je naglasila da samo 25 odsto pacijenata kod kojih treba uraditi alogenu transplantaciju ima u porodici potpuno identičnog davaoca, a da se za ostale pretražuje svetski registar gde su šanse za pronalaženjem odgovarajućeg davaoca 30, 40, eventualno 50 odsto.
"Za ostale davaoce pretražujete banke krvi pupčanika ili tražite nesrodnog podudarnog davaoca. Izgradnjom javne porodične banke matičnih ćelija mi našim pacijentima dajemo šansu više da se nađu podudarni davaoci", naglasila je Vujićeva.
Upitana da li ima dece koja čekaju na transplantaciju, rekla je da trenutno samo za jednog dečaka nije pronađen podudarni donor i da će morati na transplantaciju u inostranstvo.
"Naš nacionalni registar nema pristup kompletnom svetskom registru i moraju da se potpisuju posebni ugovori sa registrom Amerike, Australije i Velike Britanije", rekla je Vujićeva.
Dodala je da su pregovori sa zdravstvenim centrom u Paviju u toku da dete u trošku RFZO ode u Italiju na transplantaciju, jer oni imaju mogućnost da pretražuju sve svetske registre.
"Jedini ograničavajući faktor da se ne radi transplantacija koštane srži u Institutu je kada nemamo podudarnog davaoca", zaključila je Vujićeva.
Za treću fazu izgradnje javne porodične banke matičnih ćelija Ministrastvo zdravlja izdvojilo je 3.294.100 dinara, dok su prva i druga faza koštale 39.568.747 dinara.
.jpg)
