Izvor: Politika, 06.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jasmina Vujić prva žena dekan na Berkliju
Naša naučnica izgradila svetski ugled u nuklearnoj tehnici, njen tim radi na prenosivim nuklearnim reaktorima
Zlatibor – Posebnu znatiželju prisutnih na upravo završenom međunarodnom savetovanju „Energetika 2009”, koje je održano na Zlatiboru, privuklo je predavanje naučnice iz SAD Jasmine Vujić o nuklearnoj tehnologiji i energiji. To je prva žena dekan na čuvenom univerzitetu Berkli u Americi, naša Šapčanka, rekli su nam s ponosom učesnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovog savetovanja.
U SAD Jasmina živi i radi četvrt veka. Poslednjih godina je dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku na prestižnom državnom univerzitetu Berkli u Kaliforniji (sa 36.000 studenata) kod San Franciska. Ona je, kao prva i jedina žena profesor na tom fakultetu, za dekana birana tajnim glasanjem svih profesora.
Stalno je u poslu: rad sa studentima i postdiplomcima, istraživanja u oblasti nuklearne tehnike uz objavljivanje rezultata u najprestižnijim časopisima, rad na univerzitetu i profesionalnim udruženjima... Uostalom, univerzitetski profesori u SAD nedeljno rade od 60 do 80 časova, pa stalno pišu elaborate (za industriju, laboratorije, ministarstva) da bi zaradili za finansiranje doktoranada i magistranata kojima su mentori: jedan postdiplomac za godinu dana profesora košta oko 100.000 dolara. Udata je, sa suprugom se upoznala još pre tri decenije na beogradskom ETF-u. Imaju ćerku koja se rodila u Beogradu, studije građevine završila na Berkliju i radi kao menadžer.
– Završila sam šabačku gimnaziju, pa Elektrotehnički fakultet u Beogradu kao jedan od najboljih studenata, oblast nuklearne tehnike. Od 1977. do 1985. godine radila sam u Institutu Vinča na poslovima obuke o zaštiti od zračenja, potom sam otišla u SAD da radim doktorat. Kad sam tamo doktorirala, zaposlila sam se u nuklearnoj laboratoriji Argon kod Čikaga, a kasnije sam dobila ponudu sa Berklija da postanem profesor. Predajem predmete iz fizike, vremenom sam od docenta postala redovni profesor i, evo, dekan – kazuje Jasmina.
Naročite rezultate postigla je na razvijanju softvera koji se koriste u analizi rada nuklearnih reaktora. Na kompjuteru simulira proces određivanja doza zračenja u medicini, kod terapija obolelih od raka. Ti programi pomažu da se, bez eksperimenata na ljudima, utvrdi koju dozu zračenja treba koristiti kod pacijenata, koji izotopi i gde, kako će se to detektovati i drugo. Takve softvere pravila je i za reaktorsko jezgro gde se proizvodi energija. U novije vreme, pored pravljenja softverskih paketa, rad je proširila i na kompletnu fiziku nuklearnih reaktora i dizajn budućih reaktora najnovije tehnologije.
-----------------------------------------------------------
Zagovornik izgradnje nuklearnih elektrana
Jasmina je zagovornik izgradnje nuklearnih elektrana, jer je, kako kaže, generacija modernih nuklearnih reaktora izuzetno sigurna, dobro urađena. „Naš istraživački tim radi na vrlo zanimljivim tipovima budućih reaktora, zamišljenih da budu mali, do 150 megavata, a prenosivi, da se prevezu na malo većoj prikolici. Oklopljeni su i zatvoreni, kao baterija, pa gde vam treba struja ubacite tu ’bateriju’ i koristite”, objašnjava Jasmina Vujuć.
I u SAD, pošto iz političkih razloga tri decenije nisu gradili takve elektrane, sada preovladava svest o njihovoj potrebi, jer im je potrebno da ne zavise od uvoza energije, napominje naša sagovornica, pa navodi i ideju za Srbiju, gde se o gradnji nuklearnih elektrana godinama ćutalo:
– Jedna nuklearna elektrana košta nekoliko milijardi dolara. Za Srbiju je to velika investicija, ali ako se uključe i ostale zemlje iz regiona, poput Grčke, Mađarske, Bugarske, Crne Gore kojima takođe treba jeftina energija, moguće je sagraditi nuklearku. Evo, Mađari su sada vrlo zainteresovani, ima mesta kod njih gde može da se postavi elektrana, ili u Bugarskoj, koja sada gradi još dve – kaže Jasmina Vujić.
Branko Pejović
[objavljeno: 07/04/2009]
.jpg)
