Izvor: Blic, 24.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Japijevci na psihoterapiji
Tražiti psihološku pomoć više nije sramota kao što je to bilo pre samo nekoliko godina. Sve više ljudi, naročito mladih i socijalno uspešnih muškaraca od 25 do 30 godina, posećuje psihoterapijske seanse videći u tome način da se bolje osećaju i da budu još uspešniji u životu.
U Srbiji ne postoji relevantno naučno istraživanje o tome koliko ljudi traži psihološku pomoć i podršku, ko su oni i šta su njihovi problemi. Samo kroz kliničku praksu psihoterapeuta mogu da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se primete neke promene.
- U našim ordinacijama sve je više klijenata koji traže neki oblik psihijatrijske ili psihoterapijske konsultacije ili pomoći. Sve manje je predrasuda i, kao posledica toga, nelagode i stida u prepoznavanju i prihvatanju ovih potreba. Naročito je uočljivo povećanje broja mladih ljudi, pogotovo muškaraca. Mnogi od njih su socijalno izuzetno uspešni, talentovani, sa već razvijenim karijerama ili karijerama u usponu - kaže za „Blic" dr Slavko Mačkić, psihijatar i psihoanalitičar, član Beogradskog psihoanalitičkog (prelaznog) društva.
Brojni su razlozi zbog kojih ljudi odlaze na konsultacije i kasnije otpočnu psihoterapiju. Često je to doživljaj psihološkog bola, krize ili patnje. Međutim, i tu ima novih detalja.
- Sve češće se kao motiv iskazuje i potreba za otkrivanjem ili daljim razvojem već postojećih sposobnosti, talenata, vrlina ili veština. Psihoterapija, a naročito psihoanaliza, upravo i jeste rad usmeren ne samo na razumevanje i smanjenje psihološke patnje, nego i na uočavanju, prihvatanju, utvrđivanju i razvoju pozitivnih osobina i psihološkog dobrog osećanja kod čoveka - objašnjava dr Mačkić.
Posle prvih konsultacija mnogi koji odluče da krenu na psihoterapiju, na seanse najčešće dolaze i po nekoliko godina.
- Psihoterapija, a pogotovo psihoanaliza zna da bude zahtevan proces. Potrebno je izdvojiti prilično energije, vremena, novca i istrajnosti, jer sve to obično traje dugo. Za mene jedini logičan odgovor na pitanje zašto ljudi dolaze jeste da ono što dobijaju na seansama jednako je ili veće od onoga što daju - kaže dr Mačkić.
Kauč i stolica
Psihoterapija podrazumeva odlazak na seanse (45 minuta) jednom-dva puta nedeljno ili ređe, dok psihoanaliza traži tri-pet seansi nedeljno. Za razliku od psihoterapije gde klijent sedi nasuprot terapeutu, u psihoanalizi leži na kauču, a analitičar se nalazi van njegovog vidnog polja.
Nemačka građanima plaća seanse
Nemačko zdravstveno osiguranje svojim građanima plaća 300 seansi psihoanalize. Pokazalo se da se i poslodavcima i ljudima koji odluče da idu na psihoanalizu to višestruko isplati. Oni u proseku povećavaju svoje lične prihode, manje odlaze na bolovanje i imaju mnogo bolje radne rezultate nego pre psihoanalize.
