Izvor: RTS, 07.Dec.2014, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Janković: Najviše žalbi na administraciju
Proteklih godinu dana građanima Srbije najviše je smetala spora, neefikasna i samovoljna administracija, kaže zaštitnik građana Saša Janković. Zaštita uzbunjivača ključna je u borbi protiv korupcije a istraga nestalih beba mora se urediti zakonom, smatra Janković.
Od 4.310 do sada rešenih pritužbi u 2014. čak 2.057 (47,73 odsto) odnosilo se na povredu prava na elementarno zakonit rad, na zaštitu od ćutanja adminstracije i na korektno i efikasno postupanje organa, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kaže zaštitnik građana Saša Janković u godišnjem intervjuu Tanjugu.
Prema njegovim rečima, za njima slede pritužbe na povrede ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava (1.629, odnosno 37,80 odsto), posebnih prava ranjivih kategorija građana (790, odnosno 18,33 odsto) i građanskih i političkih prava (767, odnosno 17,80 odsto).
Šta to govori o opštem stanju ljudskih prava u Srbiji, Janković ima dvojak odgovor - ima pozitivnih pomaka u određenim stvarima, poput rada vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava, velikog broja projekata, akcionih planova i strategija koje je pokrenula, dok s druge strane ima i pojava koje jednostavno pogaze sve te deklarativne akte, najave i planove.
Kao konkretan primer Janković je naveo nedavnu odluku ministra za rad, zapošljavnje, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina da dva miliona evra, namenjenih za rad nevladinih organizacija u oblasti socijalne zaštite, preusmeri u Fond za lečenje retkih bolesti kod dece.
Kako je objasnio, država se pre više godina opredelila da zdravstvene, socijalne, integrativne i servise zaštite za ljude sa smetnjama u razvoju, socijalno ugrožene i druge kojima treba posebno pomoć društva koja se ne pruža isključivo kroz državne organe, već i kroz civilni sektor.
"I to je bio deo dobrog plana, koji je nešto što je pozitivno. I onda se u svemu tome desi da konkurs za takvu vrstu organizacija koje će pružati usluge, u ovom slučaju, socijalne pomoći, bude na jedan krajnje sporan način sproveden i da, kada se to otkrije, ministar izjavi da dva miliona evra neće biti utrošeno u tu svrhu, nego u neku sasvim drugu", rekao je Janković.
Pojedinci jači od institucija
Janković je podsetio da je u prošlogodišnjem izveštaju ocenio da u Srbiji postoje pojedinci koji su jači od institucija istakavši da to nikako ne može da bude pokazatelj poštovanja ljudskih prava i vladavine prava, već da je politička volja važnija od zakona.
"Ako uspemo da se u konkretnim situacijama ponašamo i da odlučujemo onako kako piše u programskim dokumentima i u zakonima, tada ću mnogo lakše moći da kažem da koračamo napred u domenu ljudskih prava. U ovom momentu je to još deklarativno", smatra Janković.
Da postoji mogućnost promene takve prakse ukazuje i činjenica da su državni organi otklonili preko 90 odsto propusta koji su utvrđeni u postupcima koje je Zaštitnik građana pokrenuo na osnovu brojnih pritužbi i na sopstvenu inicijativu, ali i to da je prvi put za sedam godina Vlada Srbije pokazala interesovanje da ustanovi koje su to neizvršene preporuke ovog kontrolnog organa, rekao je Janković.
"Ono što nam nedostaje i što Vlada treba da uradi, i ja to predlažem izmenama Zakona o Zaštitniku građana, jeste da Zaštitnik i u praksi, ne samo na papiru, bude poslednja instanca kojoj se građani obraćaju kada su iscrpli sve mogućnosti i nisu naišli na zadovoljavajući odgovor", rekao je Janković.
Uzbunjivači ključni protiv korupcije
Govoreći o nedavno usvojenom Zakonu o uzbunjivačima, Janković je navodi da je zaštita uzbunjivača ključna ne samo u borbi protiv korupcije, već i za najšire društvene interese.
On je dodao i da je smatrao da se uzbunjivačima mora obezbediti zaštita i u odnosu na akte iz radnog odnosa, odnosno da se uzbunjivač zaštiti od otkaza i premeštanja na drugo, niže ili udaljeno radno mesto.
Krajem novembra Zaštitnik građana saopštio je da neće učestvovati u radu Komisije za slučajeve nestalih beba iako, kako je rekao, smatra da je to tema koja obeležava prošlost i sadašnjost našeg društva bez čijeg rešavanja neće moći da se krene dalje.
Poželevši uspeh toj komisiji, Janković je objasnio da ne može da učestvuje u njenom radu zbog nekoliko razloga, a prevashodno zato što komisija neće biti formirana posebnim zakonom, zbog čega će joj biti ograničena istražna ovlašćenja i nezavisnost.
Prema njegovim rečima, pre četiri godine izneo je stav da se istraga nestalih beba mora urediti zakonom, jer bi na taj način organ koji bi istraživao slučaj, dobio ozbiljna istražna ovlasćenja.
Javni prevoz mora da se plaća
Upitan da li će reagovati na odluku Grada Beograda na osnovu koje oni koji ne plate kaznu u gradskom prevozu ulaze u jedinstvenu evidenciju prekršaja u prekršajnim sudovima koja je uspostavljena Zakonom o prekršajima, Janković je rekao da javni prevoz mora da se plaća, ali je podsetio da za kršenje novčane obaveze iz ugovora o prevozu, ili bilo kog drugog ugovora, postoji način i postupak prinudne naplate i da deliktnoj odgovornosti nije mesto u ugovornim odnosima.
Prema njegovim rečima, Ustav Srbije zabranjuje da se ljudska prava nesrazmerno ograničavaju.
"Mislim da imamo, ili bi bar trebalo da imamo, sistem izvršenja koji obezbeđuje da se izrečena kazna za neplaćenu vožnju gradskim prevozom plati, upravo na način kako to uređuje Zakon o obligacionim odnosima i drugi propisi koji uređuju odnos prevoznika i korisnika prevoza", rekao je Janković.
Ne mogu se, dodao je Janković, ograničavati neka Ustavom garantovana prava zato što neko ne izvršava ugovor u koji je stupio kada je ušao u gradski prevoz.
"Zbog neizvršavanja ugovora ne možete zabraniti nekome da napusti zemlju. Nesrazmerno je i neproporcionalno. Imamo sudove, izvršne postupke i tužbe kojima se to mora rešiti. Ne možemo zbog toga što nam jedan sistem ne funkcionise dobro remetiti sve ostale. Valjda je potrebno da taj sistem koji ne funkcioniše, sistem naplate kazni, uspostavimo kako treba", rekao je Janković.
Zaštitnik građana je poručio da će se zbog tih, kako je naveo, principijelnih razloga i obaveze da štiti Ustavom garantovana prava, obratiti Ustavnom sudu predlogom za ocenu ustavnosti.
