Izvor: Politika, 24.Jul.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jalovi atari znače da će biti prazni ambari
Ovaj kukuruz gotovo da ne valja ni za silažu, uvrnuo se, sasušio, na klipu nema zrnevlja, a u parceli šećerne repe, koren kao sitniji peršun, kaže domaćin Stevan Umetić iz Laćarka kod Sremske Mitrovice
Laćarak – Pripeklo prošle nedelje, 37 je u hladu, a na suncu više od 45, u ataru sela Laćarak kod Sremske Mitrovice titra jara, vrućina iz zemlje izbija, a naš domaćin, Stevan Umetić, priča šta nas čeka ove jeseni i sledećeg proleća. Kukuruz sparušen, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << listovi suvi, nema odmetaka, a i tamo gde ih ima na klipu nema zrnevlja – sami babeljci. Soja kao gora, ali nema na njoj mahuna, tek poneka i to sa dva, tri zrna. U parceli šećerne repe, koren kao sitniji peršun, najveći jedva 200 grama.
– Gotovo je, evo meteorolozi kažu hladnije i sa kišom. Nama više ništa ne može pomoći. Imam deset hektara kukuruza, na vreme posejao, obradio ne može bolje, nađubrio sa po gotovo tonu đubriva po hektaru, i ako uspem da uberem dve tone kukuruza po hektaru biće čudo. Najveći deo kukuruzišta u našem ataru, a imamo odličnu zemlju, neće se ove jeseni ni brati. Više od 40 dana je bez kiše, sunce peče, duva vreo vetar, sve se skuvalo na njivi. Ovaj kukuruz gotovo da ne valja ni za silažu, uvrnuo se, sasušio, propao – priča Stevan.
Ulazimo u parcele sa sojom. Stabljike gotovo metar, zelena masa još se drži, vidi se da je domaćin bacio i dovoljno azotnog đubriva, da sačuva vlagu. Uzalud, nema odmetnutih mahuna, a trebalo bi ih biti bar po tridesetak sa četiri, pet zrna po mahuni. Tek ponegde na struku dve, tri mahune.
– Od soje nema ništa, ali to znači da neće biti ni tova stoke. Evo, parcele kukuruza, soje, repe, suncokreta, najboljih laćaračkih domaćina Slađana Živanovića, Save Krstanovića, agronoma, Bore i Miće Duraća, Momčila Jurišića, ogledna parcela kukuruza Ace Majstorovića, mogao bih da nabrojim još desetak domaćina samo u ovom potesu. Uložili su maksimalno, obradili domaćinski, međutim sve izgore, neće imati ništa da oberu. Nema ovde više poljoprivrede bez navodnjavanja, a opet za navodnjavanje treba dosta para, ali i mnogo stajnjaka, a mi nemamo ni rogate stoke. Izgleda da brzo moramo menjati način rada, prilagođavati se na sušne periode. Još jedna ovakva godina i bićemo i mi seljaci gladni – zaključuje Umetić.
Pšenica je požnjevena, Sremci su imali sreće, prinos je bio manji, ali pet tona po hektaru nije malo. Stevica Umetić je požnjeo deset hektara pšenice sa prosečnim prinosom od 5,6 tona po hektaru. Nije još prodao pšenicu, cena raste, robne rezerve nude 23 dinara, a pojedini mlinari obećavaju i 30. To će mu biti jedini prihod ove godine. Lanjskog kukuruza nema više na pijacama.
– Danas je u Laćarku kukuruz 35 dinara za kilogram. Nikad nije bila toliko velika cena, a cena će brzo stići i do 40 ako država ne bude intervenisala iz robnih rezervi. Ni setva pšenice neće ići lako, ako se seljacima ne obezbedi na kredit seme i ostali reprodukcioni materijal za jesenju setvu. Seljak nema šta da proda da bi se spremio za jesenju setvu, a o proletnjoj da i ne govorim. Seljacima ne treba pomoć u novcu, već u semenu i đubrivu uz povoljan kredit, da obnovimo proizvodnju. Ako robne rezerve mogu da nam pomognu tako, to bi bio spas. I mi moramo razmišljati o navodnjavanju ratarskih kultura, ne samo bostana i povrća. Ali i za to treba mnogo para. Znate propast ratarskih kultura ove godine znači i smanjivanje stoke u štalama i oborima. Nema ni stočne hrane, ulazimo u jesen praznih čardaka i obora, nikad stanje u selu nije bio teže. Ljudi se spremaju da zaoravaju kukuruzišta, jer neće imati šta da beru. Nije ovo kukanje, ovo su činjenice, kad uđem u atar, dođe mi da se isplačem – kaže Stevica.
Ako i dođe najavljeno zahlađenje i kiša, što se tiče useva stanje se neće popraviti. Prekasno je, žega i vruć vetar su na bogatim sremskim poljima, na 128.775 hektara kukuruzišta, 24.318 soje, 14.844 šećerne repe, 5.900 hektara suncokreta, uradili svoje.
J. Slatinac
objavljeno: 25.07.2012
