Izvor: Blic, 14.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jak dinar
Jak dinar
Zanimljivo zapažanje se može naći u nedavnom izveštaju MMF-a o Sloveniji. Budući da je ova zemlja prešla na fiksni kurs jer će s početkom sledeće godine početi da koristi evro, njena se monetarna politika našla pred dilemom kako da reaguje na povećani priliv novca iz inostranstva. MMF konstatuje da je centralna banka Slovenije valjano postupila kada je smanjila kamatne stope kako bi izjednačila uslove za kreditiranje u zemlji i u inostranstvu. Valja imati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u vidu da je glavni cilj i te centralne banke obuzdavanje inflacije, posebno zato što kada bi ona bila viša nego u zoni evra, Slovenija ne bi ni mogla da pređe na evro.
Isto je tako zanimljivo zapažanje nove studije Evropske centralne banke da u Hrvatskoj raste kreditni rizik. Ovo zato što praktično fiksni kurs uz visoku obaveznu rezervu na kredite iz inostranstva donose bankama sigurne profite, ali se čitav rizik prebacuje na dužnike.
Centralna banka komercijalne banke osigurava od rizika da bi se kurs mogao promeniti, a monetarna politika održava razliku u kamatnim stopama kod kuće i u inostranstvu i omogućava sigurnu dobit. Jedino što bi rđava turistička sezona mogla da dovede do teškoća sa otplatom kredita.
U Srbiji, opet, dinar jača u odnosu na evro, jer centralna banka usporava inflaciju jeftinijim uvozom, iako je u prvih pet meseci deficit u spoljnoj trgovini veći za oko 35 odsto. Naravno, priliv stranog novca, samo po osnovu rasta spoljnotrgovinskog deficita mora da bude veći, što zbog monetarne politike koja vodi visokim kamatama nije problem, ali će rasti kreditni rizik, a može čak i da se ubrza inflacija, između ostalog i zato što će se državi smanjiti izdaci za servisiranje stranog duga, pa će moći za toliko da poveća javnu potrošnju.
Dakle, Slovenija ima racionalnu centralnu banku, Hrvatska ima turizam, dok Srbija ima jak dinar.
Pišite, predlažite, naši stručnjaci će vam odgovoriti:
E-mail: redakcija@blic.co.yu
.jpg)
