Izvor: Politika, 30.Sep.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jaje na vagu, pa u korpu
Mnogo je načina za malverzacije jednim od najprodavanijih proizvoda, pa bi kupac trebalo da pakovanje izmeri, ali i da se informiše šta znače oznake klasa na deklaraciji
Šta se krije pod ljuskom jajeta – pitanje je o kojem potrošač u Srbiji gotovo nikada ne razmišlja, a pri izboru ove namirnice najčešće je u zabludi. Jaje bira po veličini, odoka, ne čita deklaraciju ni rok trajanja, a najbolja kupovina za njega je na pijaci od trgovca čije kokoške navodno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kljucaju po bašti i nose kao dukat žuta jaja. Suština je, kažu poznavaoci, da jaje liči jajetu, ali samo naizgled. Kako je ovo jedna od najprodavanijih namirnica i možda najjeftiniji doručak, nema sumnje da je mogućnost za malverzacije velika. Zbog toga bi ovdašnji kupci baš u ovom slučaju trebalo da se oslone na staru praksu Jevreja koji su nekada jaja prodavali isključivo na kilo.
Mnogo toga se u proizvodnji ove namirnice od tada promenilo, ali upravo je mera ostala jedan od najvažnijih kriterijuma kojim kupac treba da se vodi pre nego što posegne za pakovanjem jaja. Prvo na šta treba obratiti pažnju jeste da li su označena kvalitetom „A” ili „B”, jer se prvom označavaju sveža, a drugom rashlađena jaja koja su mogla da se čuvaju i šest meseci pre nego što su stigla na tržište. Sledeći korak je odabir klase. Da bi kupac bio siguran da je, recimo, dobio klasu „S”, odnosno 10 jaja najviše kategorije, potrebno je da vaga u supermarketu pokaže da ona teže između 650 i 700 grama. Gramaža „A” klase mora da bude između 600 i 650, a „B” – od 550 do 600 grama. Kupac ne bi trebalo da se ustručava da pre kupovine izmeri pakovanje, jer je to njegovo pravo.
– Najsigurnija kupovina je u velikim trgovinskim lancima. Dobavljači su uglavnom proizvođači koji imaju farme i sa 100.000 kokošaka. Većina poseduje Hasap standard koji obezbeđuje sigurnu proizvodnju. Zato potrošači treba da obrate pažnju da li na pakovanju stoji ime proizvođača ili samo firme koja pakuje jaja. U drugom slučaju, put ove namirnice do trgovine sigurno je bio duži – kaže za „Potrošačku politiku” jedan od najvećih proizvođača u Srbiji.
Jaje koje izlazi iz velike proizvodnje , između ostalog, ima i stalan sistem kontrole, veterinara i tehnologa, kontrolisana je i nabavka hrane za kokoške, a što se potrošača tiče, u slučaju da imaju zamerke, znaju i kome mogu da se obrate. S druge strane, na pijacama, rizik je veći. Ima poštenih proizvođača, ali većina su nakupci koji često menjaju mesto kupovine. Na tezgama mogu da se prodaju uvezena, rashlađena jaja koja su deklarisana kao sveža i to je jedna od najčešćih prevara. Ovakvim metodama se prodavci služe posebno u toku jeseni kada nastupa sezona slava i kada se iz rashladnih hala izbacuje roba uskladištena tokom leta. Dešava se i da ovi preprodavci kupuju zaprljana jaja od velikih proizvođača jer ona po standardima ne mogu da idu u trgovine. Baš takva se nude kao sveža domaća sa, navodno, malih seoskih farmi i to po znatno višim cenama. Kupovina na pijaci nije sigurna i zbog toga što ne postoji način da se izvrši adekvatna kontrola. Po zakonu, i ova trgovina podleže obaveznim analizama, ali su one ređe nego u velikim lancima i proizvodnjama.
Naši sagovornici otkrivaju da se kod nas i dalje kokoškama daje hrana životinjskog porekla koja je zabranjena u Evropskoj uniji. Tako se na manjim farmama živina hrani ribljim brašnom ili koncentratima koji sadrže mesno koštano brašno.
U Srbiji je na snazi Pravilnik o kvalitetu jaja iz 2004. godine koji je u međuvremenu pretrpeo manje izmene. Ipak, dosta se razlikuje od evropskih propisa. U EU je tako razlika između klasa jaja deset grama (kod nas je pet), a u pojedinim državama obaveza proizvođača je da svaki komad u pakovanju posebno obeleže. Ovo se radi takozvanim laserskim klasiranjem koje nije jeftino i po pravilu ovakve standarde dotira država. Da bi se potrošači lakše snalazili u ponudi i kupovali ono što traže, uvedene su oznake „L”, „M” i „S” kojim se označava i garderoba. Ove propise je inače susedna Hrvatska uvela još pre dve godine i poprilično uredila tržište.
Istraživanje „Politike” pokazalo je da u nekim slučajevima i u trgovinama mogu da se nađu jaja koja nisu deklarisana kao rashlađena iako nisu sveža. Ova jaja nešto slabijeg kvaliteta prodaju se po višim cenama, a potrošači se na ovaj način dovode u zabludu.
Jelica Antelj - Ivana Albunović
----------------------------------------------
Prevoz „termokingom”
Trgovci kažu da se sveža jaja čuvaju u rashladim komorama u kojima je potrebno da temperatura bude od dva do osam stepeni.
– Posle toga se transportnim vozilima koja imaju „termoking” (uređaj za hlađenje i kontrolu temperature u vozilu) jaja prevoze do maloprodajnih objekata gde se čuvaju i prodaju u rashladnim vitrinama. Najbitnije je da se od proizvodnje do konačne prodaje jaja ne prekida hladan lanac – objašnjavaju u „Delta maksiju”.
U „Familija marketima” kažu da klasu ove namirnice određuju dobavljači, na osnovu gramaže. Cena se razlikuje u proseku oko tri odsto od klase do klase. Najjeftinija jaja su „B” klase.
S. D.
----------------------------------------------
Zabluda o žumancetu i belancetu
Prirodna boja žumanceta je svetložuta, a ne narandžasta kako veruje većina potrošača. Ovo je, kažu proizvođači, još jedna zabluda o jajima. Boja može da se dozira dodavanjem komponente karofil koncentratu kojim se hrane kokoške. Zato ne treba suditi o kvalitetu ove namirnice po tome kakve je boje žumance.
I pored toga što će se mnogi radije uhvatiti za krupnija, poznavaoci kažu da su ona srednja, sitnija jaja kvalitetnija jer ih nose mlađe kokoške. Što je kokoška starija, ona nosi krupnija jaja. Zbog toga poznavaoci savetuju kupce da u trgovini biraju pakovanja „A” i „B” klase. Najbolji pokazatelj kvaliteta i svežine proizvoda jeste izgled belanceta koje bi, kada se ljuska razbije, trebalo da bude gusto i sluzavo.
------------------------------------------------------
Džambo i pronosci
Jaja najviše klase u Srbiji označavaju se sa „SS”. Ovo su takozvana džambo jaja koja teže više od 70 grama i mogu se samo ponekad naći u radnjama.
Jaja klase „C” (težine od 50 do 60 grama) retko se mogu kupiti u supermarketima jer ih daju koke na početku nosivosti. Inače, odokativna metoda izbora nije najpouzdanija, jer manje jaje može da bude teže od većeg.
--------------------------------------------------------------------------
Bitno je da su sveža
U mini-anketi koju je „Politika” sprovela među Beograđanima pokušali smo da saznamo na koji način oni biraju jaja.
Lenka Ivanović (59), penzioner: – Uvek kupujem jaja srednje veličine, jer mislim da su velika puna koncentrata. Na pijaci imam „svoje” seljake kod kojih stalno pazarim, jer znam da su njihova domaća i uvek su sveža.
Vera Nedeljković (65), penzioner: – Jaja kupujem najviše u megamarketima, jer se tamo čuvaju u rashlađenom prostoru gde ne mogu da se pokvare. Ponekad ih kupim i na pijaci, ali nikad leti. Trudim se da uvek biram krupnija jaja.
Predrag Vukčević (59), penzioner: – Biranje jaja uvek prepuštam prodavcima na pijaci kod kojih stalno kupujem i do sada se nijednom nije desilo da su pokvarena. Ne znam da se razlikuju po klasama, ali to i nije važno, bitno mi je da su domaća.
Vlajko Kaurin (71), penzioner: – Upravo se vraćam iz prodavnice gde sam kupio jaja koja jesu sitna, ali znam da su kvalitetna. Ne marim za veličinu, važno je da su sveža. Biranje uvek prepustim prodavačicama, verujem da mi neće podmetnuti neka pokvarena.
Nina Radić (42), učiteljica: – Pre sam jaja češće kupovala na pijaci, ali sam se preselila i nemam pijacu u blizini, tako da ih pazarim u prodavnici. Biram ih na osnovu cene. Nije važno da li su „A”, „B” ili „S” klase, svako jaje je iznutra isto.
N. B.
[objavljeno: 01/10/2009]
