Izvor: Politika, 18.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jagma za zabranjenom evropskom starudijom
Srbija je i dalje zatrpana uvoznom polovnom tehnikom koja, tvrde nadležni, legalno ne može da pređe granicu već pet godina. – Tržišna inspekcija Beograda nije čula da se ovakva roba prodaje u prestonici
Polovnjaci su ponovo na ceni. Sve tanji budžet primorao je građane da menjaju staro za novo, prebiraju po ormarima i podrumima ne bi li obnovili garderobu i pokućstvo. Osim domaće starudije, Srbija je i dalje zatrpana uvoznom polovnom robom. Bez obzira na propise koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to zabranjuju i inspekcije koje negiraju da problem postoji, ovaj posao cveta.
Po cenama nižim i do 50 odsto u unutrašnjosti Srbije, ali i u Beogradu, prodaju se bela tehnika i uređaji koji su odslužili svoje u domaćinstvima Zapadne Evrope. Da li je, kako kažu pojedini trgovci polovnjacima, evropskim zemljama jeftinije da starudiju prodaju tržištima poput našeg nego da je recikliraju? Činjenica je da ta roba ima kupce, ali je pitanje koliko je bezbedno nabavljati uređaje i belu tehniku koji nemaju atest o bezbednosti i garanciju.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine je još pre pet godina zabranilo uvoz elektronskog otpada namenjenog daljoj prodaji. U minut do dvanaest, jer smo već tada bili zatrpani mnogobrojnim komadima tehničke robe na čijoj su prodaji mnoge ovdašnje firme devedesetih godina prošlog veka izgradile solidan biznis.
U ovom ministarstvu ističu da je priča o uvozu elektronskog otpada za njih završena u trenutku kada je usvojen zakon, a da je dalje na tržišnoj inspekciji i carini da kontrolišu promet.
– Da li takve robe još ima u prodaji treba pitati tržišnu inspekciju ili nadležne u carini. Mi dozvole ne izdajemo, a pojedinačni slučajevi su mogući. Neka roba možda ilegalno prolazi na tržište, ali nemamo mehanizam kontrole da to proverimo – kaže Zoran Tešić, načelnik službe za opasan otpad u ovom ministarstvu.
Otpad se, objašnjava naš sagovornik, može uvoziti samo kao sekundarna sirovina za proizvodnju, ukoliko ga nema u dovoljnoj količini na domaćem tržištu.
– To ne znači da se može uvesti polovna veš-mašina za rezervne delove, jer se i to smatra daljom prodajom. Proizvodnja podrazumeva promenu oblika, recimo, možemo da uvezemo staro gvožđe za železaru – ističe Tešić.
Nije tajna da razvijene zemlje pokušavaju da se reše otpada, distribuiraju ga u manje razvijene zemlje, jer im se to više isplati nego da polovnu tehničku robu recikliraju.
Oni koji dopremaju polovne tehničke aparate uglavnom nisu posebno tehnički obrazovani, a među njima je najviše preprodavaca koji na Zapadu kupuju odbačene, amortizovane mašine. Kada kontingent stigne u Srbiju, kupci na veliko selektuju robu, a poznavaoci tvrde da je trećina u startu otpad, jer se ne može iskoristiti niti popraviti. Ono što preostane, na prvi pogled ispravno, ide na dalju prodaju, ali uglavnom bez ikakve garancije. Od te gomile, u narednim mesecima nastaje novi otpad, jer niko ne želi da plaća opravku kad može ponovo da kupi drugi, ispravan polovnjak.
U beogradskoj tržišnoj inspekciji, međutim, tvrde da u prestonici odavno nisu imali slučaj prodaje uvozne polovne bele tehnike, ali isto ne mogu da potvrde i za unutrašnjost gde ovakvih primera, ipak, ima.
– Nismo imali dojave građana. Uvoz polovne bele tehnike je zabranjen i u Beogradu nema prodavaca ove robe. Oni ne mogu ni da se oglašavaju, jer u lancu prodaje solidarnu odgovornost za ovakav prestup snose i prodavci, kao i oglašivači – kaže Radenko Ćetković, načelnik tržišne inspekcije Beograd.
Po njegovim rečima, nisu „uhvaćeni” ni prodavci koji su kupce ove polovne robe pronalazili ubacivanjem flajera u sandučiće. Prodavcu polovne bele tehnike, u slučaju da ga inspekcija uhvati u prodaji ili oglašavanju, uz zaplenu robe, sleduje kazna od 50.000 do 500.000 dinara.
– Ovakva roba ne podleže garantnom listu i nema ateste o bezbednosti, zbog čega su njen uvoz i promet zabranjen – dodaje Ćetković.
Prodavaca korišćene tehničke robe iz inostranstva, uverili smo se, ipak ima. Gotovo svi veliki oglašivači na svojim sajtovima imaju ovu kategoriju robe, uglavnom u rubrici „bela tehnika”. Prodavci ostavljaju mobilne telefone, „kriju” se u garažama, a robu uglavnom dostavljaju na kupčevu adresu. Sve je više primera da daju čak i garanciju na godinu dana i obezbeđuju servis polovnjaka.
Jedan od njih za naš list kaže da je možda problematična roba koja se uvozi iz Turske i Bugarske, dok ona sa kojom i on trguje – iz Nemačke i Austrije – ne može ni porediti po kvalitetu.
– Dobijam robu jednom nedeljno. Ja plaćam i do 700 evra po kombiju da bih ušao u zemlju. Zabrana je bilo, ali kratko, jer je ovo roba koje ima sve više na našem tržištu – kaže ovaj prodavac koji na lageru ima gotovo sve vrste uređaja i pun magacin.
On se ne slaže da je to roba za sirotinju, jer sve je, dodaje, više kupaca s dubljim džepom koji dobar uređaj plaćaju i pet puta jeftinije, a ponekada dobiju gotovo isti kvalitet.
– I nova roba je polovna čim je unesete u kuću. Neki od naših proizvoda su korišćeni vrlo malo, jer je na Zapadu pre ove krize tehnička roba menjana često. Kod nas, na primer, imate veš-mašine stare i po tri decenije – kaže naš sagovornik.
Kupci bi, po mišljenju tržišne inspekcije, trebalo da znaju da polovna roba koja nema potrebne ateste nije bezbedna za upotrebu i da je rizik njena kupovina, bez obzira na to koliko je povoljnija cena u odnosu na novu. Donošenje propisa o zabrani uvoza polovnjaka, uz obrazloženje da se smatra opasnim otpadom, na kratko je ovu robu stavilo na crnu listu i među potrošačima. Ta zabrana je podelila javnost. I dok su se neki zalagali za odbranu države od evropskog smeća, drugi su tvrdili da država zloupotrebljava ekologiju da zaštiti uvoznički lobi.
Uvoz korišćene tehnike za lične potrebe je dozvoljen, naravno u razumnim količinama. Još jedna od varijanti za neometani ulaz takve robe u našu zemlju jeste povezivanje sa gastarbajterima koji prilikom selidbe iz inostranstva dobijaju dozvolu za prebacivanje svog pokućstva. Tako korišćeni aparati, odbačeni u Nemačkoj, Austriji, Italiji" od svojih prvih vlasnika završavaju u podrumima, hangarima i kućnim, nelegalnim radnjama kakvih ima gotovo u svim većim gradovima Srbije.
Jelica Antelj - Ivana Albunović
--------------------------------------------------------
Oštećeni zamenili stare aparate
Kupovina veš-mašina, šporeta i frižidera oštećenih u transportu postaje hit i među Beograđanima. Poput kompanija na Zapadu koje uglavnom vikendom organizuju rasprodaje novih, ali oštećenih aparata, i domaći trgovci tehnikom kreću istim stopama. Neki od njih bave se isključivo prodajom takvih aparata, jer je interesovanje kupaca svake godine sve veće.
Ova roba, uglavnom neznatno oštećena, jevtinija je i za 30 do 60 odsto u odnosu na iste artikle bez „greške”, a postoje i firme koje se bave uvozom ovakve bele tehnike direktno iz fabrika u Italiji, Francuskoj i Španiji. Kako saznajemo od trgovaca, stranim kompanijama se ne isplati da ovakvu robu skladište ili dorađuju tako da je rasprodaju po mnogo nižim cenama zainteresovanim trgovinama u različitim delovima sveta.
[objavljeno: 19/03/2009]
